"Дом там дзе розум”
На дзень кед пред двацец роками отримана Сновательна скупштина Рускей матки - 28. децембра у Велькей сали Дома култури Руски Керестур, вчера на истим месце отримана Шветочна скупштина РМ. Попри членох и орґанох РМ, вчерайшей програми означованя ювилею присуствовали представителє дзепоєдних наших институцийох, дзепоєдни члени Националного совиту Руснацох, алє и госци з иножемства - представителє и предсидателє русинских орґанизацийох, котри источасно и члени Шветовей ради Руснацох/Русинох/Лемкох.
- Руска матка, дружтвена орґанизация бачванско-сримских Руснацох основана у чаше кед ше за свой идентитет Руснаци мушели ознова почац бориц на найозбильнєйши способ. Кед витворйованя националних правох на очуванє и розвой власного идентитету пробовали и почали гамовац зоз шицких бокох. Кед загрожовали и блїзки родзини, преглашуюци нас за своїх. За исте и за субетнос - гварел вчера у своїм реферату з нагоди ювилею предсидатель РМ и Шветовей ради РРЛ Дюра Папуґа.
Папуґа наглашел же мото Сновательней скупштини РМ бул "Дом там дзе розум", визначел же основни цилї и задатки РМ були и остали очуванє идентитету Руснацох и витворйованє правох и интересох у обласци пестованя и розвою власного, руского язика; у образованю, култури, у информованю, у литератури и уметносцох.
- У прешлих 20 рокох, у зложених, дзекеди и нєприємних часових периодох, РМ витворйовала свойо основни цилї, а дотерашнї резултати активносци членох РМ, орґанизованих у месних орґанизацийох у Руским Керестуре, Кули, Коцуре, Вербаше и Городскей орґанизациї у Новим Садзе - потвердзую потребу єй постояня и роботи и у наступним периодзе - гварел Папуґа.
Папуґа у шветочним реферату начишлєл и дотерашнї найзначнєйши активносци Матки, наглашуюци же РМ була снователь и учашнїк на шицких дотерашнїх дзешец Шветових конґресох РРЛ, а два орґанизовани и у Руским Керестуре - Треци, 1995. року и остатнї, Дзешати, котри заєднїцки орґанизовани у двох сушедних державох - Сербиї и Горватскей, понеже єден дзень отримани у Петровцох.
Визначел и активносци Шветовей ради РРЛ, котрей є на чолє од прешлого року, дзе найзначнєйше же у шицких жемох дзе жию, почало означованє дньох Руснацох, а у наступним периодзе, найзначнєйше будзе пририхтованє за пописи жительства.
Тиж так, Папуґа наглашел и заєднїцки активносци у обласци информованя, прейґ Асоцияциї русинских новинарох (АРУН), котра основана влєце того року, а наявел и снованє Асоцияциї русинских подобових творительох.
На концу реферату, Дюра Папуґа наглашел же Руснаци/Русини сцу буц лєм тото цо су, а Руска матка им у тим може помогнуц. Бо, як гварел, "руски розум то руски дом".
зам
Aktuality
Zobraziť všetky30.04.2026
Dve percentá, jeden spoločný cieľ
Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.
Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru!
Notársky centrálny register určených právnických osôb
Informácie o určenej…
10.03.2026
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
10.03.2026
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Eva Bobůrková, 13. 2. 2014
Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
06.03.2026
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
ISPA
Metropolia
Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
05.03.2026
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026
Originál: Predavač dažďa
štvrtok 12. 3.
2. premiéra
Veľká scéna
Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať.
Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
04.03.2026
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
autorka: Julia Pańków
"Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
Paraska:
-Včera ňa ukusyv frajir do zadňici až do siňaka...
Vasyľ sja zviduje - od čoho to je, de jes sja vdaryla?!....
A ja - nygde, frajir ňa ukusyv...!
Mij muž sja bars holosno nevirujušči rozosmijav....
Vesela kopa je ten mij Vasyľ...!
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať