Bešeda Slavka Orosa na prijemu pri Viktorovi Juščenkovi
НОВИ САД, 26. юний 2009. (Рутенпрес) - У рамикох Самиту шефох державох централней Европи, котри од 18. по 20. юний отримани у Новим Садзе, предсидатель Републики України Виктор Ющенко иницировал стретнуце зоз представителями рускей и українскей националней заєднїци у Сербиї.
Стретнуце з представителями нашей и українскей националней заєднїци отримане 19. юния у Новим Садзе, у Городскей скупштини, а як наглашел предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Орос, представителє рускей националней заєднїци на тото стретнуце були поволани як представителє рускей, а нє українскей националней заєднїци.
Бешедуюци по руски, предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Орос, на стретнуцу зоз предсидательом України Виктором Ющенком, гварел:
- Жадам у мено Руснацох, у мено рускей заєднїци у Републики Сербиї, подзековац Вам же сце у шицких своїх обовязкох хтори маце тих дньох, нашли часу и за представительох русинскей заєднїци у Републики Сербиї.
- Ми, нашо предки, пришли до тих крайох пред вецей як 260 роками, вецей як два и пол вики зме уж ту, на тих просторох.
- Пришли зме ту по Контракту, як Рутени, Русини, грекокатолїки и, дзекуюци насампредз своїм вредним руком, власней витирвалосци же би чували свой язик, же би чували свойо обичаї, а потим, дзекуюци и Церкви и школи хтору вибудовали пошвидко по приселєню, та шицким другим институцийом хтори после збудовали - остали до нєшкайшого дня тото цо були кед пришли.
- Вшелїяк же ше у тим периодзе, за вецей як два и пол вики, случовали велї процеси у цалей Европи и у цалим швеце.
- Меняли ше велї держави, меняли ше велї гранїци, случовали ше велї процеси и на тих просторох одкадз нашо предки пришли, єдна мала гарсточка, єдна малочислена, алє упарта и вредна гарсточка, нє дала ше и зачувала свойо обичаї, зачувала свой язик, зачувала шицко тото цо твори єден национални идентитет.
- Були и чежки периоди, може найчежши концом 19. и початком 20. вику, кед уж випатрало же нас пошвидко нєстанє на тих просторох, же нас нє будзе.
- Алє, думам же з твореньом Кральовини Сербох, Горватох и Словенцох после 1920. року, зоз твореньом одредзених наших институцийох, почало ше з кодификованьом того язика на хторим ми ту бешедуєме, розпочати процес єдного националного будзеня, хтори предлужени после Другей шветовей войни.
- За тот цали период, у шицких обласцох хтори значни за национални идентитет - вибудовани институциї, вибудована єдна система хтора нас зачувала.
- Нєшка на тих просторох, а спрам остатнього попису, єст нас - як Руснацох, Русинох - 15 905, може то уж и дакус менєй, алє медзи 15 и 16 тисячи.
- Маме образовну вертикалу од предшколских установох по факултет, маме установи, институциї у обласци медийох, маме нашо школи на руским, русинским язику, маме штредню школу - ґимназию и катедру за русинистику.
- Маме и велї институциї у шицких других обласцох, а мушим повесц же за тото мушиме подзековац и нашим предком и шицким нашим предняком хтори ше за тото борели, алє и толерантному окруженю у хторим зме жили.
- Тиж и шицким другим заєднїцом, шицким другим народом з хторима зме ту вєдно були, хтори толерантно з нами вєдно дзелєли судьбу. И, вшелїяк, держави хтора щиро, континуовано и нєсебично потримовала нас таких яки зме, яки зме ше чувствовали, яки зме ше вияшньовали.
- Я верим, жадам и наздавам ше же єдного дня у шицких державох Европи, у шицких державох швета, велї з тих ришеньох хтори ту у нас, хтори ми знаме же добри ришеня, буду так применєни вшадзи.
- Же єдного дня шицки, чуваюци свойо, з любову чуваюци свойо и почитуюци шицких других у окруженю, будземе будовац заєднїцу европских народох.
- А, думам же то єдна з темох о хторей Ви маце тих дньох бешедовац и я вам у тих напруженьох, у тих бешедох зоз шицкима предсидателями державох з хторима будзеце нєшка ту, жадам вельо успиху и жадам Вам же би сце ше чувствовали як дома - гварел предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Орос, на стретнуцу зоз предсидательом України Виктором Ющенком.
(конєц) зам
Стретнуце з представителями нашей и українскей националней заєднїци отримане 19. юния у Новим Садзе, у Городскей скупштини, а як наглашел предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Орос, представителє рускей националней заєднїци на тото стретнуце були поволани як представителє рускей, а нє українскей националней заєднїци.
Бешедуюци по руски, предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Орос, на стретнуцу зоз предсидательом України Виктором Ющенком, гварел:
- Жадам у мено Руснацох, у мено рускей заєднїци у Републики Сербиї, подзековац Вам же сце у шицких своїх обовязкох хтори маце тих дньох, нашли часу и за представительох русинскей заєднїци у Републики Сербиї.
- Ми, нашо предки, пришли до тих крайох пред вецей як 260 роками, вецей як два и пол вики зме уж ту, на тих просторох.
- Пришли зме ту по Контракту, як Рутени, Русини, грекокатолїки и, дзекуюци насампредз своїм вредним руком, власней витирвалосци же би чували свой язик, же би чували свойо обичаї, а потим, дзекуюци и Церкви и школи хтору вибудовали пошвидко по приселєню, та шицким другим институцийом хтори после збудовали - остали до нєшкайшого дня тото цо були кед пришли.
- Вшелїяк же ше у тим периодзе, за вецей як два и пол вики, случовали велї процеси у цалей Европи и у цалим швеце.
- Меняли ше велї держави, меняли ше велї гранїци, случовали ше велї процеси и на тих просторох одкадз нашо предки пришли, єдна мала гарсточка, єдна малочислена, алє упарта и вредна гарсточка, нє дала ше и зачувала свойо обичаї, зачувала свой язик, зачувала шицко тото цо твори єден национални идентитет.
- Були и чежки периоди, може найчежши концом 19. и початком 20. вику, кед уж випатрало же нас пошвидко нєстанє на тих просторох, же нас нє будзе.
- Алє, думам же з твореньом Кральовини Сербох, Горватох и Словенцох после 1920. року, зоз твореньом одредзених наших институцийох, почало ше з кодификованьом того язика на хторим ми ту бешедуєме, розпочати процес єдного националного будзеня, хтори предлужени после Другей шветовей войни.
- За тот цали период, у шицких обласцох хтори значни за национални идентитет - вибудовани институциї, вибудована єдна система хтора нас зачувала.
- Нєшка на тих просторох, а спрам остатнього попису, єст нас - як Руснацох, Русинох - 15 905, може то уж и дакус менєй, алє медзи 15 и 16 тисячи.
- Маме образовну вертикалу од предшколских установох по факултет, маме установи, институциї у обласци медийох, маме нашо школи на руским, русинским язику, маме штредню школу - ґимназию и катедру за русинистику.
- Маме и велї институциї у шицких других обласцох, а мушим повесц же за тото мушиме подзековац и нашим предком и шицким нашим предняком хтори ше за тото борели, алє и толерантному окруженю у хторим зме жили.
- Тиж и шицким другим заєднїцом, шицким другим народом з хторима зме ту вєдно були, хтори толерантно з нами вєдно дзелєли судьбу. И, вшелїяк, держави хтора щиро, континуовано и нєсебично потримовала нас таких яки зме, яки зме ше чувствовали, яки зме ше вияшньовали.
- Я верим, жадам и наздавам ше же єдного дня у шицких державох Европи, у шицких державох швета, велї з тих ришеньох хтори ту у нас, хтори ми знаме же добри ришеня, буду так применєни вшадзи.
- Же єдного дня шицки, чуваюци свойо, з любову чуваюци свойо и почитуюци шицких других у окруженю, будземе будовац заєднїцу европских народох.
- А, думам же то єдна з темох о хторей Ви маце тих дньох бешедовац и я вам у тих напруженьох, у тих бешедох зоз шицкима предсидателями державох з хторима будзеце нєшка ту, жадам вельо успиху и жадам Вам же би сце ше чувствовали як дома - гварел предсидатель Националного совиту Руснацох Славко Орос, на стретнуцу зоз предсидательом України Виктором Ющенком.
(конєц) зам
Ruthenpress (Srbsko)
Aktuality
Zobraziť všetky30.04.2026
Dve percentá, jeden spoločný cieľ
Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.
Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru!
Notársky centrálny register určených právnických osôb
Informácie o určenej…
10.03.2026
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
10.03.2026
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Eva Bobůrková, 13. 2. 2014
Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
06.03.2026
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
ISPA
Metropolia
Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
05.03.2026
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026
Originál: Predavač dažďa
štvrtok 12. 3.
2. premiéra
Veľká scéna
Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať.
Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
04.03.2026
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
autorka: Julia Pańków
"Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
Teta Paraska:
-Baby ťamte, pinquiny/tučnaky - to lasťivky, što jily po 18:00h...
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať