Firis Hajnalka: Prezviska maďarskoho pochodzeňa pri bačvansko-srimskich Rusinoch (1)

06.11.2013

 
(Фирис, Гайналка. Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох.
Budapest:  ELTE, Ukrán Filolόgiai Tanszék – Argumentum. 2012)
 
Русинистична литература хтора облапя тематику презвискох при Руснацох у Сербиї / Войводини и Горватскей нє велька. Найзначнєйшу референцу хтора зоз своїм змистом обезпечує солидни увид до тей тематики представя статя «Руски презвиска и назвиска Руснацох у Югославиї» Миколи М. Кочиша (Линґвистични роботи, 1978, 187-218). Презвиска при бачванско-сримских Руснацох у своїх роботох обробйовали и Павло Чучка (напр. «О чим шведочи антропонимия войводянских Руснакох», Шветлосц, 1973/1, 95-105), Иштван Удвари (напр. «Фонетичне адаптованє мадярских словох у бачваньско-сримским руским язику», Творчосц, 11, 1985, 40-62), Мирон Жирош (напр. «Цо мученьски (Мадярска), керестурски и коцурски (Югославия) презвиска и назвиска бешедую», Studia Ruthenica, 3, 1992-1993, 106-118), Леона Гайдук, („Антропоними хлопох и женох и патроними Руснацох Шиду зоз їх назвисками“, Iz multijezičke Vojvodine: Zbornik Pedagoškog zavoda Vojvodine, 7, 2011, 125-137), Михайло Фейса (“Мена и презвиска войводянских Руснацох”, Slavica Tartuensia IX, 2011, 213-221), як и Гайналка Фирис (напр. «Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Руснацох», Русини / Руснаци / Ruthenians (1745-2005), 2. том, 2008, 210-228). На Оддзелєню за русинистику Филозофского факултета Новосадского универзитета одбранєни и два дипломски роботи хтори дотикаю тоту тему – Власни мена и презвиска у Шиду Анити Ґовля (2008) и Гунґаризми у руским язику Сенки Бенчик (2012).
 
Кнїжка Гайналки Фирис Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох представя докторску дисертацию одбранєну 2010. року на ЕЛТЕ БТК у Будапешту у Линґвистичней докторскей школи на Славистичней линґвистичней програми на Институту за славистику и балтистику. Ментор дисертациї и редактор кнїжки проф. др Андраш Золтан. Слово о першей интеґралней кнїжки-моноґрафиї на бачванско-сримскей вариянти русинского язика Русинох / Руснацох у Бачкей и Сриму (у Сербиї и Горватскей) нє лєм о руских презвискох, алє вообще о єдней ономастичней теми спатреней зоз шицких бокох.
 
Моноґрафию творя шлїдуюци 10 поглавя: 1. Увод: О бачванско-сримских Русинох – їх историї, язику и презвискох як часци язичного скарбу (од 9. по 16. бок); 2. Поняце билинґвизму и линґвистичней интерференциї при толкованю русинско-мадярского билинґвизму при предкох бачванско-сримских Русинох як єден зоз важних факторох наставаня презвискох мадярского походзеня при нїх (17-22); 3. Фамелийни презвиска (23-32); 4. Етимолоґия презвискох (33-60); 5. Етимолоґийна  анализа презвискох мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох (61-259); 6. Презвиска мадярского походзеня при Русинох на Горнєй жеми скорей приселєня предкох бачванско-сримских Русинох на Долню жем (260-285); 7. Фамелийни назвиска (286-289); 8. Етимолоґийна анализа фамелийних назвискох мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох (290-311); 9. Чи презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох плод спонтаного наставаня презвискох, чи спонтаних – природних пременкох, чи плод їх мадяризациї? (312-320); 10. Заключенє (321-334).   
 
Формованє презвискох у Мадярскей при Русинох / Руснацох почало ещи у другей половки XIII вика, а закончене є концом XVI вику, односно XVIII вику, кед записованє презвискох постало обовязне. Хаснованє презвискох уведзене пре попис жительства у держави и пре порцийни обовязки жительства. Цар Йозеф II 1787. року принєсол декрет о обовязним и стабилним хаснованю презвискох, а цар Франц I 1814. року принєсол декрет зоз хторим забранєна пременка презвискох без державного дошлєбодзеня (б. 31). Мадярски язик бул официйни язик Русином по 1918. рок и прето по тот рок, по авторки, пановал русинско-мадярски билинґвизм.
 
О тим же значна часц презвискох виведзена и фиксована ещи на Горнїци, скорей як ше предки бачванско-сримских Русинох / Руснацох приселєли до Бачкей, шведоча презвиска за хтори би ше могло повесц же су мадярского походзеня, а єст их, окрем при бачванско-сримских Русинох, и у Прешовским краю у Словацкей, и на Лемковини у Польскей, и у Закарпатскей обласци України – у єднакей форми, або у фонетичней, чи морфолоґийней вариянти.
 
Од вкупного числа презвискох при бачванско-сримских Русинох, хторе виноши 594, др Гайналка Фирис у моноґрафиї анализовала 299 презвиска мадярского походзеня (цо представя 50,3 % зоз вкупного числа). То шлїдуюци презвиска: Абодич, Абодї, Аладич, Алекси, Андич, Апро, Арва, Арвай, Арвальчик, †Арновски, †Баґоль, Баков, Балаш, Балащак, Балїнт, Балоґ, †Балтар, Барат, Барач, Барна, †Бароти, †Бата, †Береґ, Берек, Беречан ~ Беретян, †Беринь, †Бернадт, Берци, Бесерминї, Бесерминьски, Бики, Биреш, Биркаш, †Боґар, Бодваї, Бодваньски, Боднар, Боднарчик, †Боднарчук, †Бодонї, Бодянєц, †Болвари, Бораї, Бочкор, Будински, Буша, †Вадаси, Вадаски, Варґа, †Вашархелї, †Вашари, Вашаш, Вашкай, Венчельовски, Вереш, Верпеци, Винаї, Виславски, Гайнал, Гаргаї, †Геґедиш, Гайдук, Горняк-Данко, Гусош, †Ґадняї, Ґаднянски, Ґажо, Ґайдош, Ґача, †Ґебде, †Ґерамбельски, Ґерембелї, Ґовля, Ґоч, Ґрайцар, Ґубаш, †Ґуляш, Дайко, Данчо, †Деак, Деметер, Деметрович, †Демойки, †Дороцки, Дорокази, Дудаш, Дула, Дулич, Дуло, Дюранїн, Дюрань, Дюраньов, †Жиповски, Жирош, †Збудински ~ †Збуцински ~ †Сбуцинь, Еделински, †Еден, Ежденци ~ †Ижденци, Емеди ~ Емейди, †Енчик ~ †Єнчик, Ерделї, Еслар, Ешток, Калаї, Калмар, Капушински, †Катаницки, Катона, Качмарчик, Кашаї, Кашовски, Кевежди, Керекярта, †Керестури, †Керестурик, †Керестурски, Кетелеш, Кечкеш, Кираль, Киш, Кишголи, Кишґеци, †Кишмаря, Кишмитро, Кишондер, Кишпетьо, Кишрацик, Кишюгас, Кишянков, Ковач, Колбас, Колошняї, Кондаш, Корпаш, Кочиш, Кошарко, Крайцар, †Кувежди, †Курти, Кучмаш, Куруц, Лабош, Ланцош, Лацко, †Леведняй, Лендєр, †Липчай, Ловас, Маґоч, †Маґяр ~ †Мадяр, Мади, Майорош, Макаї, Макиш, †Малацканїн, Малацко, Маньош, †Мартони, †Мархак ~ Mаргак, Медєши, Мезеї, Мелеґ, Микловш, Михалько, Михальовски, Молнар, Монар, Мункачи, Мученски, Надь, Надьлукач, Надьмакаї, Надмитьо, Надьордя, Надьпопов, Надьфеї, †Нїритчански, †Нїрчак, Нїряк, Новта, Нота, Няради, Олах, Орос, Паланчаї, Палинкаш ~ Палєнкаш, Пап, Папандриш, Папгаргаї, Папданко, Папданчо, Папдюрань, Папдюрдес, Паплацко, Папянко, †Папянски, †Парлаґи, Парошкаї ~ Парошкай, Пастовнїцки, †Пельваш, Пельга, †Петковски, Петьо, Петко, Петковски, †Пешта, Планкош, Провчи, Пушкаш, Раґаї, †Раґияш, Радванї, Радвань, Рац, Рацмиа, Рацпети, Ройко, Роташ, Рускаї, Сабадош, Сабо, Сабол, Сакач, Салонски, Салонтаї, †Салончански, †Санич, Сеґеди, †Секе, Сендерак, †Сенерак, Сивч, †Сюч, Силадї, Такач, Тамаш, †Томаш, †Таран, †Тарди, †Татар, Тимко, Тоби, Тодорович, †Толнаї, †Томорски, Торжич, Торма, Тот, †Тусинко, Уйфалуши, Фа, Фаркаш, Феєш, Фейди, Фейса, Фекете, †Фердош, †Ференчак, †Фиґецки, Фирис, Холошняй, Циберей, Цобор, Чакан, Чельовски, Чижмар, Чобан, Човс, †Чокан, Чордаш, †Чорей, Шайтош, Шандор, Шанта, Шарик, Шима, Шимко, Шовань, Шовш, Югас, Югик, †Яков, Якши, Янканїн, Янкань, Янканьов и Янчик.

Part 2 :  http://www.rusyn.sk/index.php?ID=8714&l=sk

Проф. др Михайло Фейса

 
  

Aktuality

Zobraziť všetky
30.04.2026

Dve percentá, jeden spoločný cieľ 

Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.  Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru! Notársky centrálny register určených právnických osôb Informácie o určenej…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava

Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV

Eva Bobůrková,  13. 2. 2014  Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
06.03.2026

Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie

ISPA Metropolia Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
05.03.2026

Pozvánka na premiéru:  Predavač dažďa / Продавач доджу

1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026 Originál: Predavač dažďa štvrtok 12. 3. 2. premiéra Veľká scéna Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať. Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
04.03.2026

Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla

autorka: Julia Pańków         "Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej

Naše obce

Zobraziť galérie

Ujko Vasyľ

Ujko Vasyľ rozdavať rozumy v korčmi molodomu paribkovi: Ďivku soj musyš vyberaty jak i lachy (odev) - nelem na osnovi farby a kvality, ale aj podľa toho, jak na tobi sidyť...
Zobraziť viac
Náhľad publikácie

Československý svět v Karpatech

Československý svet v Karpatoch

Čechoslovackyj svit v Karpatach

Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať