Firis Hajnalka: Prezviska maďarskoho pochodzeňa pri bačvansko-srimskich Rusinoch (1)
(Фирис, Гайналка. Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох.
Budapest: ELTE, Ukrán Filolόgiai Tanszék – Argumentum. 2012)
Русинистична литература хтора облапя тематику презвискох при Руснацох у Сербиї / Войводини и Горватскей нє велька. Найзначнєйшу референцу хтора зоз своїм змистом обезпечує солидни увид до тей тематики представя статя «Руски презвиска и назвиска Руснацох у Югославиї» Миколи М. Кочиша (Линґвистични роботи, 1978, 187-218). Презвиска при бачванско-сримских Руснацох у своїх роботох обробйовали и Павло Чучка (напр. «О чим шведочи антропонимия войводянских Руснакох», Шветлосц, 1973/1, 95-105), Иштван Удвари (напр. «Фонетичне адаптованє мадярских словох у бачваньско-сримским руским язику», Творчосц, 11, 1985, 40-62), Мирон Жирош (напр. «Цо мученьски (Мадярска), керестурски и коцурски (Югославия) презвиска и назвиска бешедую», Studia Ruthenica, 3, 1992-1993, 106-118), Леона Гайдук, („Антропоними хлопох и женох и патроними Руснацох Шиду зоз їх назвисками“, Iz multijezičke Vojvodine: Zbornik Pedagoškog zavoda Vojvodine, 7, 2011, 125-137), Михайло Фейса (“Мена и презвиска войводянских Руснацох”, Slavica Tartuensia IX, 2011, 213-221), як и Гайналка Фирис (напр. «Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Руснацох», Русини / Руснаци / Ruthenians (1745-2005), 2. том, 2008, 210-228). На Оддзелєню за русинистику Филозофского факултета Новосадского универзитета одбранєни и два дипломски роботи хтори дотикаю тоту тему – Власни мена и презвиска у Шиду Анити Ґовля (2008) и Гунґаризми у руским язику Сенки Бенчик (2012).
Русинистична литература хтора облапя тематику презвискох при Руснацох у Сербиї / Войводини и Горватскей нє велька. Найзначнєйшу референцу хтора зоз своїм змистом обезпечує солидни увид до тей тематики представя статя «Руски презвиска и назвиска Руснацох у Югославиї» Миколи М. Кочиша (Линґвистични роботи, 1978, 187-218). Презвиска при бачванско-сримских Руснацох у своїх роботох обробйовали и Павло Чучка (напр. «О чим шведочи антропонимия войводянских Руснакох», Шветлосц, 1973/1, 95-105), Иштван Удвари (напр. «Фонетичне адаптованє мадярских словох у бачваньско-сримским руским язику», Творчосц, 11, 1985, 40-62), Мирон Жирош (напр. «Цо мученьски (Мадярска), керестурски и коцурски (Югославия) презвиска и назвиска бешедую», Studia Ruthenica, 3, 1992-1993, 106-118), Леона Гайдук, („Антропоними хлопох и женох и патроними Руснацох Шиду зоз їх назвисками“, Iz multijezičke Vojvodine: Zbornik Pedagoškog zavoda Vojvodine, 7, 2011, 125-137), Михайло Фейса (“Мена и презвиска войводянских Руснацох”, Slavica Tartuensia IX, 2011, 213-221), як и Гайналка Фирис (напр. «Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Руснацох», Русини / Руснаци / Ruthenians (1745-2005), 2. том, 2008, 210-228). На Оддзелєню за русинистику Филозофского факултета Новосадского универзитета одбранєни и два дипломски роботи хтори дотикаю тоту тему – Власни мена и презвиска у Шиду Анити Ґовля (2008) и Гунґаризми у руским язику Сенки Бенчик (2012).
Кнїжка Гайналки Фирис Презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох представя докторску дисертацию одбранєну 2010. року на ЕЛТЕ БТК у Будапешту у Линґвистичней докторскей школи на Славистичней линґвистичней програми на Институту за славистику и балтистику. Ментор дисертациї и редактор кнїжки проф. др Андраш Золтан. Слово о першей интеґралней кнїжки-моноґрафиї на бачванско-сримскей вариянти русинского язика Русинох / Руснацох у Бачкей и Сриму (у Сербиї и Горватскей) нє лєм о руских презвискох, алє вообще о єдней ономастичней теми спатреней зоз шицких бокох.
Моноґрафию творя шлїдуюци 10 поглавя: 1. Увод: О бачванско-сримских Русинох – їх историї, язику и презвискох як часци язичного скарбу (од 9. по 16. бок); 2. Поняце билинґвизму и линґвистичней интерференциї при толкованю русинско-мадярского билинґвизму при предкох бачванско-сримских Русинох як єден зоз важних факторох наставаня презвискох мадярского походзеня при нїх (17-22); 3. Фамелийни презвиска (23-32); 4. Етимолоґия презвискох (33-60); 5. Етимолоґийна анализа презвискох мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох (61-259); 6. Презвиска мадярского походзеня при Русинох на Горнєй жеми скорей приселєня предкох бачванско-сримских Русинох на Долню жем (260-285); 7. Фамелийни назвиска (286-289); 8. Етимолоґийна анализа фамелийних назвискох мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох (290-311); 9. Чи презвиска мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох плод спонтаного наставаня презвискох, чи спонтаних – природних пременкох, чи плод їх мадяризациї? (312-320); 10. Заключенє (321-334).
Формованє презвискох у Мадярскей при Русинох / Руснацох почало ещи у другей половки XIII вика, а закончене є концом XVI вику, односно XVIII вику, кед записованє презвискох постало обовязне. Хаснованє презвискох уведзене пре попис жительства у держави и пре порцийни обовязки жительства. Цар Йозеф II 1787. року принєсол декрет о обовязним и стабилним хаснованю презвискох, а цар Франц I 1814. року принєсол декрет зоз хторим забранєна пременка презвискох без державного дошлєбодзеня (б. 31). Мадярски язик бул официйни язик Русином по 1918. рок и прето по тот рок, по авторки, пановал русинско-мадярски билинґвизм.
О тим же значна часц презвискох виведзена и фиксована ещи на Горнїци, скорей як ше предки бачванско-сримских Русинох / Руснацох приселєли до Бачкей, шведоча презвиска за хтори би ше могло повесц же су мадярского походзеня, а єст их, окрем при бачванско-сримских Русинох, и у Прешовским краю у Словацкей, и на Лемковини у Польскей, и у Закарпатскей обласци України – у єднакей форми, або у фонетичней, чи морфолоґийней вариянти.
Од вкупного числа презвискох при бачванско-сримских Русинох, хторе виноши 594, др Гайналка Фирис у моноґрафиї анализовала 299 презвиска мадярского походзеня (цо представя 50,3 % зоз вкупного числа). То шлїдуюци презвиска: Абодич, Абодї, Аладич, Алекси, Андич, Апро, Арва, Арвай, Арвальчик, †Арновски, †Баґоль, Баков, Балаш, Балащак, Балїнт, Балоґ, †Балтар, Барат, Барач, Барна, †Бароти, †Бата, †Береґ, Берек, Беречан ~ Беретян, †Беринь, †Бернадт, Берци, Бесерминї, Бесерминьски, Бики, Биреш, Биркаш, †Боґар, Бодваї, Бодваньски, Боднар, Боднарчик, †Боднарчук, †Бодонї, Бодянєц, †Болвари, Бораї, Бочкор, Будински, Буша, †Вадаси, Вадаски, Варґа, †Вашархелї, †Вашари, Вашаш, Вашкай, Венчельовски, Вереш, Верпеци, Винаї, Виславски, Гайнал, Гаргаї, †Геґедиш, Гайдук, Горняк-Данко, Гусош, †Ґадняї, Ґаднянски, Ґажо, Ґайдош, Ґача, †Ґебде, †Ґерамбельски, Ґерембелї, Ґовля, Ґоч, Ґрайцар, Ґубаш, †Ґуляш, Дайко, Данчо, †Деак, Деметер, Деметрович, †Демойки, †Дороцки, Дорокази, Дудаш, Дула, Дулич, Дуло, Дюранїн, Дюрань, Дюраньов, †Жиповски, Жирош, †Збудински ~ †Збуцински ~ †Сбуцинь, Еделински, †Еден, Ежденци ~ †Ижденци, Емеди ~ Емейди, †Енчик ~ †Єнчик, Ерделї, Еслар, Ешток, Калаї, Калмар, Капушински, †Катаницки, Катона, Качмарчик, Кашаї, Кашовски, Кевежди, Керекярта, †Керестури, †Керестурик, †Керестурски, Кетелеш, Кечкеш, Кираль, Киш, Кишголи, Кишґеци, †Кишмаря, Кишмитро, Кишондер, Кишпетьо, Кишрацик, Кишюгас, Кишянков, Ковач, Колбас, Колошняї, Кондаш, Корпаш, Кочиш, Кошарко, Крайцар, †Кувежди, †Курти, Кучмаш, Куруц, Лабош, Ланцош, Лацко, †Леведняй, Лендєр, †Липчай, Ловас, Маґоч, †Маґяр ~ †Мадяр, Мади, Майорош, Макаї, Макиш, †Малацканїн, Малацко, Маньош, †Мартони, †Мархак ~ Mаргак, Медєши, Мезеї, Мелеґ, Микловш, Михалько, Михальовски, Молнар, Монар, Мункачи, Мученски, Надь, Надьлукач, Надьмакаї, Надмитьо, Надьордя, Надьпопов, Надьфеї, †Нїритчански, †Нїрчак, Нїряк, Новта, Нота, Няради, Олах, Орос, Паланчаї, Палинкаш ~ Палєнкаш, Пап, Папандриш, Папгаргаї, Папданко, Папданчо, Папдюрань, Папдюрдес, Паплацко, Папянко, †Папянски, †Парлаґи, Парошкаї ~ Парошкай, Пастовнїцки, †Пельваш, Пельга, †Петковски, Петьо, Петко, Петковски, †Пешта, Планкош, Провчи, Пушкаш, Раґаї, †Раґияш, Радванї, Радвань, Рац, Рацмиа, Рацпети, Ройко, Роташ, Рускаї, Сабадош, Сабо, Сабол, Сакач, Салонски, Салонтаї, †Салончански, †Санич, Сеґеди, †Секе, Сендерак, †Сенерак, Сивч, †Сюч, Силадї, Такач, Тамаш, †Томаш, †Таран, †Тарди, †Татар, Тимко, Тоби, Тодорович, †Толнаї, †Томорски, Торжич, Торма, Тот, †Тусинко, Уйфалуши, Фа, Фаркаш, Феєш, Фейди, Фейса, Фекете, †Фердош, †Ференчак, †Фиґецки, Фирис, Холошняй, Циберей, Цобор, Чакан, Чельовски, Чижмар, Чобан, Човс, †Чокан, Чордаш, †Чорей, Шайтош, Шандор, Шанта, Шарик, Шима, Шимко, Шовань, Шовш, Югас, Югик, †Яков, Якши, Янканїн, Янкань, Янканьов и Янчик.
Part 2 : http://www.rusyn.sk/index.php?ID=8714&l=sk
Проф. др Михайло Фейса
Part 2 : http://www.rusyn.sk/index.php?ID=8714&l=sk
Проф. др Михайло Фейса
Aktuality
Zobraziť všetky31.12.2025
Když se rodí kniha, rodí se světlo
Nová monografie Davida Hubeného vychádza v týchto dňoch
PhDr. David Hubený, Ph.D.:
BUDIŽ SVĚTLO! Bezpečnost – korupce – zájmy v energetice Podkarpatské Rusi v letech 1919–1945
Venované 30. výročiu založenia
Združenia intelige…
30.12.2025
Pozvánka. Rusínsky Nový rok 2026
DFS Rutheniačik a FS Ruthenia Vás srdečne pozývajú na tradičné oslavy Rusínskeho Nového roka (Silvestra - Melanky) podľa juliánskeho kalendára.
Podujatie sa uskutoční formou ľudovej zábavy v sprievode ľudovej hudby pod vedením Mateja Topoľovs…
30.12.2025
Vidieť svetlo na konci tunela
Otvorenie unikátneho Warholovho múzea sa však odkladá
Na vybavenie treba ešte dva milióny eur.
Jana Otriová, redaktorka
Najskôr na jeseň. Otvorenie kompletne zrekonštruovaného a vynoveného Múzea moderného umenia Andyho Warhola v Medzila…
29.12.2025
Oslávte rusínske Vianoce s filmom POTOPA
Pri príležitosti rusínskych Vianoc si môžete vychutnať film vďaka špeciálnym premietaniam, ktoré sa uskutočnia 2.-11. januára 2026 na týchto miestach:
Kino Centrum Snina:
Sobota 10.01. o 17:00
KinoFajn Humenné:
Nedeľa 04.01. o 17:00…
29.12.2025
Najlepšie filmy roku 2025
Geniálna slovenská snímka Potopa, odvážny Nepela aj starý známy Avatar
Filmy, ktoré majú zatiaľ najlepšie hodnotenia.
Adam Novosad, reportér magazínu Closer
V kinách máme možnosť vidieť viaceré výborné filmy. Tento zoznam najlepších f…
28.12.2025
Pobyt optantov z Prešovska na Ukrajine: rozpoltená identita
Na jar roku 1947 uskutočnili ZSSR a Československo akciu výmeny obyvateľstva: na Volyň z Prešovska odišlo 12-tisíc Rusínov zo Slovenska, zatiaľ čo na územie Čiech (predovšetkým do Sudet) smerovalo 30-tisíc potomkov českých kolonistov.
Roman …
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
Vasyľ na baľi tancuje z obdarenov partnerkov...
-Slečna, kiď tak smotrju na Vaš hlubokyj dekolt, ne bojite sja, že perecholodyte cile svoje "ja"?
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať