Firis Hajnalka: Prezviska maďarskoho pochodzeňa pri bačvansko-srimskich Rusinoch (2)
Од вкупного числа фамелийних назвискох, хторе виноши 186, др Фирис анализовала 66 назвиска мадярского походзеня (цо представя 35,5 % зоз вкупного числа). То шлїдуюци фамелийни назвиска: Андич, Андришко, Бадарка, Баґовчар, Берци, Бетяр, Бириня, Биялош, Боґоль, Бруґош, Вереш ~ Вереши, Гатраш, Ґабор, Ґажи, Ґали, Ґеци, Ґовля, Ґоч, Ґуляш, Дайко, Данко, Данчо, Дюрко, Ержань, Катольош, Катончик, Кечкеш, Кишмишка, Корпаш, Лацкань, Лацканїн, Лацко, Лукач, Льовчош, Макаїчка, Матяш, Медєши, Мелеґ, Мишка, Мишкань, Мишков, Надьмишка, Новта, Няради, Палко, Папянко, Пельваш, Пештика, Пинтер, Пипаш, Пулькаш, Сабадощик, Сабол, Сеґеши, Такач, Тамащик, Феркань, Ферканїн, Ферко, Ферчо, Фунтош, Чорба, Шайтош, Шандор, Шовань и Югас.
Корпус презвискох и фамелийних назвискох мадярского походзеня авторка вибрала насампредз зоз на самим початку наведзеней роботи Миколи М. Кочиша. На основи виглєдовацкого корпуса др Фирис формує вичерпну класификацию руских презвискох мадярского походзеня спрам їх мотивациї и видзелює 11 способи виводзеня руских презвискох мадярского походзеня: 1. презвиска виведзени зоз власних менох (напр. Балїнт, Микловш, Тамаш, Фаркаш) або особних назвискох (напр. Петько, Шимко, Янкань); 2. презвиска виведзени зоз ґеоґрафских назвох: Бесерминї, Винаї, Виславски, Еделински, Еме(й)ди, Мади, Макаї, Мученски, Салонтаї, Маґоч, Уйфалуши, Кашаї, Керестурик, Медєши, Дорок(х)ази, Сеґеди, Радванї, Рускаї, Кевежди, Макаї и др.; 3. презвиска хтори означую даяку прикмету денотата: Надь („вельки“), Киш („мали“), Барна („браон“), Фекете („чарни“), Балоґ („лїворуки“), Лабош („ногати“), Надьфеї („велькей глави“), Мелеґ („цепли“), Чорей („худобни“, „цмей скори“), Шовш („слани“), Шарик („брудни“, „блатни“), Жирош („масни“) и др.; 4. презвиска виведзени зоз професийох, занїманьох и ремеслох: Боднар, Варґа, Вашаш, Дудаш, Пап, Сакач, Сабо, Молнар, Югас, Ловас, Чордаш, Човс, Кереґярта, Кетелеш, Сивч, Катона, Кондаш, Шайтош и др.; 5. презвиска виведзени зоз назвох народох: Лендєр („Поляк“), Орос („Рус“), Тот („Словак“), Рац („Серб“) и др.; 6. презвиска мотивовани зоз социялним станом денотата (напр. Кетелеш, Сабадош, Биреш и др.); 7. презвиска виведзени зоз назвох предметох (напр. Фейса, Фирис, Цобор, Чакан и др.); 8. презвиска виведзени зоз назвох животиньох (напр. Баран, Ґовля, Фаркаш и др.); 9. презвиска виведзени зоз назвох рошлїнох (напр. Торжич, Торма, Фа и др.); 10. презвиска виведзени зоз вредносцох (напр. Гусош, Ґрайцар и др.); 11. презвиска виведзени зоз назвох єдлох (напр. Колбас, Циберей и др.). На способи под числами 1, 2, 3, 4, 6 и 8 виводза ше и фамелийни назвиска.
Корпус презвискох и фамелийних назвискох мадярского походзеня авторка вибрала насампредз зоз на самим початку наведзеней роботи Миколи М. Кочиша. На основи виглєдовацкого корпуса др Фирис формує вичерпну класификацию руских презвискох мадярского походзеня спрам їх мотивациї и видзелює 11 способи виводзеня руских презвискох мадярского походзеня: 1. презвиска виведзени зоз власних менох (напр. Балїнт, Микловш, Тамаш, Фаркаш) або особних назвискох (напр. Петько, Шимко, Янкань); 2. презвиска виведзени зоз ґеоґрафских назвох: Бесерминї, Винаї, Виславски, Еделински, Еме(й)ди, Мади, Макаї, Мученски, Салонтаї, Маґоч, Уйфалуши, Кашаї, Керестурик, Медєши, Дорок(х)ази, Сеґеди, Радванї, Рускаї, Кевежди, Макаї и др.; 3. презвиска хтори означую даяку прикмету денотата: Надь („вельки“), Киш („мали“), Барна („браон“), Фекете („чарни“), Балоґ („лїворуки“), Лабош („ногати“), Надьфеї („велькей глави“), Мелеґ („цепли“), Чорей („худобни“, „цмей скори“), Шовш („слани“), Шарик („брудни“, „блатни“), Жирош („масни“) и др.; 4. презвиска виведзени зоз професийох, занїманьох и ремеслох: Боднар, Варґа, Вашаш, Дудаш, Пап, Сакач, Сабо, Молнар, Югас, Ловас, Чордаш, Човс, Кереґярта, Кетелеш, Сивч, Катона, Кондаш, Шайтош и др.; 5. презвиска виведзени зоз назвох народох: Лендєр („Поляк“), Орос („Рус“), Тот („Словак“), Рац („Серб“) и др.; 6. презвиска мотивовани зоз социялним станом денотата (напр. Кетелеш, Сабадош, Биреш и др.); 7. презвиска виведзени зоз назвох предметох (напр. Фейса, Фирис, Цобор, Чакан и др.); 8. презвиска виведзени зоз назвох животиньох (напр. Баран, Ґовля, Фаркаш и др.); 9. презвиска виведзени зоз назвох рошлїнох (напр. Торжич, Торма, Фа и др.); 10. презвиска виведзени зоз вредносцох (напр. Гусош, Ґрайцар и др.); 11. презвиска виведзени зоз назвох єдлох (напр. Колбас, Циберей и др.). На способи под числами 1, 2, 3, 4, 6 и 8 виводза ше и фамелийни назвиска.
Значну увагу авторка пошвецує и зложеним презвиском, хторих єст 8,6 % од вкупного числа презвискох мадярского походзеня (напр. Горнякданко, Кишюгас, Надьлукач, Надьмитьо, Папандриш, Папгаргаї, Папдюрдес, Рацмишка и др.).
Етимолоґийна анализа презвискох (Поглавє 5) и назвискох (Поглавє 8) представя найобсяжнєйшу часц моноґрафиї. Вона, нєспорно, и найинтересантнєйша часц за векшину читательней публики. Найвецей питаня присутних на промоцийох у Новим Садзе, Коцуре (26. марца) и у Руским Керестуре (27. марца) були унапрямени праве на толкованє походзеня своїх презвискох або презвискох своїх найблїзших.
Др Фирис обєктивно и фахово приступа ґу проблемом. Нє заобиходзи проблеми. Припознава же на плану етимолоґиї єст одредзени обаваня у вязи зоз презвисками за хтори поведзене же су мадярского походзеня. Мадярски елементи замерковани у презвискох уноша дилему прето же су присутни у вецей язикох, чи як пожички у тих язикох, чи як особни мена або презвиска. За ґрупу таких презвискох авторка дошлїдно хаснує и окремни фахови термин – блукаюци слова / презвиска. За дзепоєдни презвиска / блукаюци слова чежко зоз сиґурносцу одредзиц якого су походзеня у руским язику – мадярского, словацкого, чи русинского, напр. Горнякданко, Данчо, Дула, Дулич, Дюранїн, Дюрань, Лацко, Папданко, Петько, Тимко, Шима, Шимко, Янканїн, Янканьов и др.
Презвиска и фамелийни назвиска мадярского походзеня у моноґрафиї спатрани як подфайта гунґаризмох у язику бачванско-сримских Русинох та, у складу зоз таким третманом, авторка их анализує и на фонолоґийним и на морфолоґийним уровню.
Презвиска и фамелийни назвиска мадярского походзеня у моноґрафиї спатрани як подфайта гунґаризмох у язику бачванско-сримских Русинох та, у складу зоз таким третманом, авторка их анализує и на фонолоґийним и на морфолоґийним уровню.
У часци у хторей обробює адаптацию презвискох и назвискох мадярского походзеня на фонолоґийним уровню анализи авторка детально представя шицки характеристични фонемски пременки до хторих пришло при адаптациї презвискох мадярского походзеня. Векши пременки фонемох, заключує авторка, случели ше при адаптациї мадярских вокалох, як при адаптациї мадярских консонантох. Зоз свою фонолоґийну анализу авторка ше надовязує на фонолоґийни виглєдованя др Иштвана Удвария (оп. висше наведзене жридло).
Презвиска мадярского походзеня, спрам їх морфолоґийного твореня, авторка дзелї до трох ґрупох: 1. презвиска виведзени зоз додаваньом мадярских суфиксох, хторих єст 61, односно 20,4 % зоз вкупного числа презвискох мадярского походзеня (напр. Абодї, Арваї, Бесерминї, Салонтаї, Сеґеди, Бики, Сабадош, Биркаш и др); 2. презвиска виведзени зоз додаваньом славянских, односно русинских / руских суфиксох, хторих єст 63, односно 21 % зоз вкупного числа презвискох мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох (напр. Абодич, Аладич, Тодорович, Арвальчик, Шарик, Будински, Вадаски, Венчельовски, Виславски, Дайко, Малацко, Дюранїн, Дюрань, Парошкай и др.); 3. презвиска мадярского лексичного походзеня хтори виведзени без додаваня суфиксох – презвиска виведзени зоз мадярских общих меновнїкох, мадярских прикметнїкох, мадярских особних менох и ойконимох або топонимох (оп. висше). У факту же одношенє числа презвискох мадярского походзеня при бачванско-сримских Русинох виведзених зоз додаваньом мадярских и числа тих хтори виведзени зоз додаваньом славянских, т. є. русинских / руских суфиксох приблїжне, авторка видзи доказ о тим же предки бачванско-сримских Русинох / Руснацох у чаше виводзеня тих презвискох жили у национално и язично мишаних русинско-мадярских стредкох, цо при нїх продуковало русинско-мадярски билинґвизм. Иста констатация ше одноши и на фамелийни назвиска.
Кнїжка представя уникатну ономастичну моноґрафию – першу на бачванско-сримскей вариянти русинского язика. Моноґрафия досц обсяжна за линґвистични виглєдованя и ма 375 боки.
Закончує ше зоз вичерпним списком литератури (335-342), у хторим ше находза референци по нєшка нє хасновани у, мож повесц, парциялних, руских, ономастичних виглєдованьох. Тоти референци оможлївюю же би заинтересовани могли провадзиц заступеносц виглєдованих презвискох у комитатох на Горнїци пред приселєньом до Бачки (Поглавє 6). Окреме треба визначиц лїстину менох «народа найвирнєйшого» (gens fidelissima), хтори провадзел Ференца Ракоция у повстаню процив бечского двору 1704-1711, а хтори авторка пребера од академика Антала Годинки (281-285).
Кнїжка ше закончує зоз резимеами на мадярским (345-355) и анґлийским язику (356-366). Дзекуюци тим резимеом, заключеня др Гайналки Фирис, по хтори ше у русинистики по нєшка нє дошло, поставаю доступни широкому кругу хасновательох.
Проф. др Михайло Фейса
Aktuality
Zobraziť všetky30.04.2026
Dve percentá, jeden spoločný cieľ
Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.
Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru!
Notársky centrálny register určených právnických osôb
Informácie o určenej…
10.03.2026
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
10.03.2026
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Eva Bobůrková, 13. 2. 2014
Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
06.03.2026
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
ISPA
Metropolia
Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
05.03.2026
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026
Originál: Predavač dažďa
štvrtok 12. 3.
2. premiéra
Veľká scéna
Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať.
Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
04.03.2026
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
autorka: Julia Pańków
"Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
-Vasyľu, naša uprjatuvačka hvaryť, že je hruba (tehotna)...
-Naisto splitať, bo ne jesť u sviťi dochtora, što znať taku diagnozu už na druhyj deň stanovyty...
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať