Hoscovala Kyčera
Госцовала "Кичера"
Позарядово удатни цаловечарши концерт, вчера вечар у Руским Керестуре отримал найпознатши и найвекши Лемковски ансамбл писнї и танцу "Кичера" з Леґници, зоз Польскей. У програми, составеней зоз, як гварели госци - лемковско-руснацких шпиванкох и танцох, участвовали коло 40 члени танєчного ансамблу, дзивоцки ґрупи шпивачох, дуети и солисти, оркестер, а шицки танци провадзела и векша ґрупа шпивачох.
"Кичери" то було друге госцованє у Руским Керестуре, понеже на нашим Фестивалє "Червена ружа" наступали 1999. року, на цо у привитним слове здогаднул и предсидатель Рускей матки Дюра Папуґа, як и руководитель ансамбла з Польскей Юрко Старински.
Позарядово удатни цаловечарши концерт, вчера вечар у Руским Керестуре отримал найпознатши и найвекши Лемковски ансамбл писнї и танцу "Кичера" з Леґници, зоз Польскей. У програми, составеней зоз, як гварели госци - лемковско-руснацких шпиванкох и танцох, участвовали коло 40 члени танєчного ансамблу, дзивоцки ґрупи шпивачох, дуети и солисти, оркестер, а шицки танци провадзела и векша ґрупа шпивачох.
"Кичери" то було друге госцованє у Руским Керестуре, понеже на нашим Фестивалє "Червена ружа" наступали 1999. року, на цо у привитним слове здогаднул и предсидатель Рускей матки Дюра Папуґа, як и руководитель ансамбла з Польскей Юрко Старински.
Старински на початку Керестурцох упознал з кратшу историю Лемкох у Польскей, насампредз же су до тей часци нєшкайшей Польскей, до Шлезиї, одкаль ансамбл приходзи, насилно розселєни после Другей шветовей войни, у познатей сталїнистичней операциї "Висла". До пред коло 20 роками нє мали анї свойо школи, културу, була им забраньована грекокатолїцка и православна вира, було нєдошлєбодзене чувац свою традицию.
Дзекуюци пременком, ансамбл "Кичера" на рок означи 20 роки свойого постояня, а до тераз, попри велїх жемох у Европи, госцовал и у Мексику, Перуу, Китаю, Индиї, Индонезиї, у Израилу, Арабских емиратох и, як гварел Старински, вшадзи госцовали и як Руснаци з Польскей.
Же то наисце реномовани и познати ансамбл, гутори и податок же од УНЕСК-а достал сертификат ЦИОФ, котри подобним ансамблом дава Медзинародни совит фолклорних орґанизацийох, ансамблох и фестивалох.
Же то наисце реномовани и познати ансамбл, гутори и податок же од УНЕСК-а достал сертификат ЦИОФ, котри подобним ансамблом дава Медзинародни совит фолклорних орґанизацийох, ансамблох и фестивалох.
Попри ансамблу, "Кичера" источасно и Здруженє Лемкох, котре ше може попишиц з найвекшу библиотеку лемковских и русинских виданьох у Польскей, стара ше о националним идентитету Лемкох, орґанизує рижни програми, науково сходи и манифестациї, як и єден з найвекших медзинародних фестивалох у тей часци Европи - Фестивал националних меншинох, дзе госцовал и керестурски Дом култури, а Старински директор того фестивала.
На бини Дома култури Руски Керестур, пред наисце красним числом публики, Руснаци з Польскей одтанцовали вецей танци, як цо то карички, чапаши, штаєрки, полки, викруцани, потресани танци, венчик танцох и шпиванкох зоз шицких крайох дзе жию Лемки, представели рижнородносц лемковского облєчива, за цо достали и длуги апалузи публики.
На бини Дома култури Руски Керестур, пред наисце красним числом публики, Руснаци з Польскей одтанцовали вецей танци, як цо то карички, чапаши, штаєрки, полки, викруцани, потресани танци, венчик танцох и шпиванкох зоз шицких крайох дзе жию Лемки, представели рижнородносц лемковского облєчива, за цо достали и длуги апалузи публики.
На концу, Дюра Папуґа у мено домашнїх - Националного совиту Руснацох, Школи "Петро Кузмяк", Рускей матки и Дома кулури, ансамблу уручел нашо музични и друковани виданя и шицки вєдно, з публику, одшпивали "Червена ружа трояка" и Многая лїта. Вчера през дзень, за їх библиотеку, вецей нашо кнїжки и виданя подаровало им и НВУ "Руске слово", прейґ Дописовательства у Руским Керестуре.
Ансамбл векшином творя млади Лемки з Леґници (коло 110 000 жительох) и околних местох, тераз ма коло 70 членох, а до Сербиї пришли штредком того мешаца, дзе од 13. по 17. августа участвовали на Медзинародним фестивалє фолклорних ансамблох у Пироту.
После госцованя у Пироту, од 18. по 22. август госцовали у Греческей, же би у врацаню до Польскей, пондзелок вечар сцогли до Руского Керестура, а ютредзень, 24. августа, пред концертом, нащивели и музейну постановку у Замку и рускокерестурску церкву.
(конєц) зам
(конєц) зам
Aktuality
Zobraziť všetky30.04.2026
Dve percentá, jeden spoločný cieľ
Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.
Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru!
Notársky centrálny register určených právnických osôb
Informácie o určenej…
10.03.2026
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
10.03.2026
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Eva Bobůrková, 13. 2. 2014
Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
06.03.2026
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
ISPA
Metropolia
Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
05.03.2026
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026
Originál: Predavač dažďa
štvrtok 12. 3.
2. premiéra
Veľká scéna
Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať.
Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
04.03.2026
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
autorka: Julia Pańków
"Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
Paraska.
-Pomsta je solodka, a navecej - sja z ňoj ne tučňije...
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať