Otrimane pijate zašedaňe švetovej rady
Отримане Пияте зашеданє
У Старих Янковцох у Републики Горватскей, всоботу, 21. авґуста члени Шветовей ради РРЛ (ШР) отримали свою Пияту схадзку. Под предшедованьом предсидателя ШР Дюру Папуґу з Руского Керестура, зоз Сербиї, на схадзки того вивершного цела Шветового конґресу РРЛ у Старих Янковцох присуствовали члени Ради з Горватскей, Мадярскей, Словацкей, Польскей, Ческей и Подкарпатя з України, а нє присуствовали двоме члени - з Румуниї и Америки.
Бешедуюци о актуалним положеню Руснацох у Републики Горватскей, заключене же терашнї стан задоволююци, окреме у образованю и култури, потребне го далєй надбудовйовац, а злєпшанє ше очекує и у обласци информованя по руски.
Пред орґанизациями котри творя Швеови конґрес у тим року означованє значних ювилейох - 10-рочнїци роботи Културного здруженя Русинох Румуниї, котре будзе означене 4. септембра того року, цо источасно будзе и означованє першого Дня Русинох у тей жеми, як и означованє 20-рочнїци Русинкей оброди у Словацкей и Рускей матки у Сербиї. Спрам словох предсидателя ШР Дюру Папуґу, 20-рочнїца Русинскей оброди у Словацкей будзе означена у месце єй снованя, у Медзилаборцох, 19. новембра, а Рускей матки у Руским Керестуре, 28. децембра.
Попри у Румуниї, того року по першираз Днї Русинох буду означени и у Америки и Канади, 26. октобра у Питзбурґу (ЗАД), та у Польскей, 5. децембра.
Шветова рада бешедовала и о коло 10 русинских фестивалох, манифестацийох и других значних културних збуваньох до конца того рока у жемох-членїцох Конґресу, зоз заключеньом же би на нїх, по можлївосци, участвовали представителє з цо вецей жемох у хторих жиєме.
На схадзки ШР заключенє же Штварти конґрес русинистики будзе отримани у Новим Садзе, у септембре 2011. року, а по шлїдуюцу схадзку Ради, у Мукачове (Україна) концом новембра, мали би буц окончени потрбни активносци за снованє Асоцияциї русинских подобових творительох, чийо снованє плановане на рок, у Будапешти у Мадярскей.
Пред орґанизациями котри творя Швеови конґрес у тим року означованє значних ювилейох - 10-рочнїци роботи Културного здруженя Русинох Румуниї, котре будзе означене 4. септембра того року, цо источасно будзе и означованє першого Дня Русинох у тей жеми, як и означованє 20-рочнїци Русинкей оброди у Словацкей и Рускей матки у Сербиї. Спрам словох предсидателя ШР Дюру Папуґу, 20-рочнїца Русинскей оброди у Словацкей будзе означена у месце єй снованя, у Медзилаборцох, 19. новембра, а Рускей матки у Руским Керестуре, 28. децембра.
Попри у Румуниї, того року по першираз Днї Русинох буду означени и у Америки и Канади, 26. октобра у Питзбурґу (ЗАД), та у Польскей, 5. децембра.
Шветова рада бешедовала и о коло 10 русинских фестивалох, манифестацийох и других значних културних збуваньох до конца того рока у жемох-членїцох Конґресу, зоз заключеньом же би на нїх, по можлївосци, участвовали представителє з цо вецей жемох у хторих жиєме.
На схадзки ШР заключенє же Штварти конґрес русинистики будзе отримани у Новим Садзе, у септембре 2011. року, а по шлїдуюцу схадзку Ради, у Мукачове (Україна) концом новембра, мали би буц окончени потрбни активносци за снованє Асоцияциї русинских подобових творительох, чийо снованє плановане на рок, у Будапешти у Мадярскей.
За членох ШР и Конґресней комисиї за образованє, всоботу пригодни приєм орґанизовал предсидатель општини Стари Янковци Иво Лозич, нащивели Етноґрафску збирку у Петровцох, а отримана и пригодна културно-уметнїцка програма.
За тоту нагоду у Старих Янковцох орґанизована вистава подобових роботох Йовґена Сопки и Влади Шайтоша, а женски шпивацки ґрупи КУД „Яким Ґовля" з Миклошевцох и Дружтва „Руснак" з Петровцох, та шпиваче зоз Старих Янковцох, одшпивали вецей руски, мадярски и горватски народни шпиванки. У програми участвовали и поетеси з Горватскей Любица Фалц, Агнетка Костелник Балатинац, Еуґения Врабец и Ганча Гаргаї.
Члени ШР бешедовали з Петровчанами, а внєдзелю, 22. авґуста, шицки учашнїки зашеданьох пруствовали Служби Божей у грекокатолїцкей церкви у Миклошевцох, хтору предводзел парох миклошевски и декан Вуковарского деканату о. Яким Симунович.
За тоту нагоду у Старих Янковцох орґанизована вистава подобових роботох Йовґена Сопки и Влади Шайтоша, а женски шпивацки ґрупи КУД „Яким Ґовля" з Миклошевцох и Дружтва „Руснак" з Петровцох, та шпиваче зоз Старих Янковцох, одшпивали вецей руски, мадярски и горватски народни шпиванки. У програми участвовали и поетеси з Горватскей Любица Фалц, Агнетка Костелник Балатинац, Еуґения Врабец и Ганча Гаргаї.
Члени ШР бешедовали з Петровчанами, а внєдзелю, 22. авґуста, шицки учашнїки зашеданьох пруствовали Служби Божей у грекокатолїцкей церкви у Миклошевцох, хтору предводзел парох миклошевски и декан Вуковарского деканату о. Яким Симунович.
После Служби, предсидателька Општинскей ради рускей националней меншини општини Томповци Мария Хома, з госцами обишла штредок валала, а у новозбудованим школским будинку отримана розгварка о живоце и роботи Руснацох у Миклошевцох.
(конєц) дюлї/зам
Aktuality
Zobraziť všetky30.04.2026
Dve percentá, jeden spoločný cieľ
Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.
Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru!
Notársky centrálny register určených právnických osôb
Informácie o určenej…
10.03.2026
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
10.03.2026
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Eva Bobůrková, 13. 2. 2014
Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
06.03.2026
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
ISPA
Metropolia
Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
05.03.2026
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026
Originál: Predavač dažďa
štvrtok 12. 3.
2. premiéra
Veľká scéna
Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať.
Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
04.03.2026
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
autorka: Julia Pańków
"Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
Ujko Vasyľ:
-Chlopom tyž nelehko... Stričaš ženu svojich sniv - a ona vydata i mať frajira...
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať