PO DVOCH DECEŇIJOCH OBNOVENI POBRATIMSKI ODNOŠEŇA
ПО ДВОХ ДЕЦЕНИЙОХ ОБНОВЕНИ ПОБРАТИМСКИ ОДНОШЕНЯ
По 1991. рок Коцур и Мучень мали побратимски одношеня, хтори формално представяли стретнуца, каждого другого року, у Коцуре, односно у Мученю. Побратимски одношеня подрозумйовали сотруднїцтво насампредз на полю култури, просвити и вири, алє и на индивидуалним и фамелийним плану.
По двацецрочним претаргнуцу, вєшенї 2011. року, на инициятиву КПД ДОК – Коцур, представителє Месней заєднїци Коцур уручели писмо намири представительом Месней заєднїци Мучень, односно Русинскей самоуправи у Мученю и найвекшей грекокатолїцкей парохиї у Мадярскей. Догварку о активносцох хтори приведли по официйну поволанку Мученя Коцуру координовал єден з подписнїкох Протокола о очуваню руского язика, найзначнєйши поета Русинох у Мадярскей, Ґабриєл Гатинґер Хлєбашко.
Автобус за рушанє на драгу до Мученю 5. авґуста 2012. обезпечени дзекуюци порозуменю Општини Вербас, Националного совита рускей националней меншини, Месней заєднїци Коцур и Я. П. Вербас. На драгу до Мадярскей пошли представителє Општини Вербас, Месней заєднїци Коцур, Грекокатолїцкей парохиї, Основней школи Братство єдинство, КУД Жатва, КПД ДОК, Етно клуба Одняте од забуца и МО Рускей матки, як и Добродзечного огньогасного дружтва Коцур. Вєдно пейдзешат тройо.
З тей нагоди Коцурци одпутовали до Мученю 5. авґуста 2012. року. Автобус бул обезпечени дзекуюци порозуменю Општини Вербас, Националного совита рускей националней меншини, Месней заєднїци Коцур и Я. П. Вербас. На драгу до Мадярскей пошли представителє Општини Вербас, Месней заєднїци Коцур, Грекокатолїцкей парохиї, Основней школи Братство єдинство, КУД Жатва, КПД ДОК, Етно клуб Одняте од забуца и МО Рускей матки, як и Добродзечного огньогасного дружтва Коцур.
Пре вельку гужву на гранїчним преходзе Коцурци пожнєли два годзини, а кед сцигли на дестинацию почал падац и диждж. То причини же у културно-уметнїцкей програми аматере КУД Жатва наступели аж у вечарших годзинох, кед ше вихвилєло. Национална телевизия Мадярскей провадзела успишни наступ КУД Жатва, а вияви за ню дали парох Грекокатолїцкей парохиї Коцур о. Владислав Рац, предсидатель КУД Жатва Микола Ґубаш и предсидатель КПД ДОК проф. др Михайло Фейса, як инициятор и главни орґанизатор драги. Друженє зоз хторого заєднїцки чардаш останє шицким у паметаню отримане у Основней школи. Госци ноцовали у Студентским дому у Нїредьгази.
З нагоди Дня Мученя уж традицийно ше у порти Грекокатолїцкей церкви Мучень отримує Служба Божа провадзена зоз хорским духовним шиваньом як домашнїх так и госцох. Службу сослужели мученьски парох о. Петер Поляк и капелан о. Ян Мункачи на мадярским язику и о. Владислав Рац на церковнославянским язику, а у Служби Божей участвовала и Мишана шпивацка ґрупа КУД Жатва. Шицки учаснїки Служби Божей були и мировани. Староста валала нєсподзивал госцох кед поволал представительох Коцура и уручел им пригодни дарунки – огромну кнїжку направену з древа у хторей ше находза вецей бренди Мученя и краю проф. др Михайлови Фейсови и компакт-диск зоз рускима и мадярскима шпиванками Миколови Ґубашови. Пред вельочислену публику староста Виктор Вислаї поинформовал присутних же Управни одбор Месней заєднїци Мучень принєсол єдногласну одлуку же би ше у наиходзацим периодзе и урядово подписал одвитуюци документ о рижнородним сотруднїцтве Мученя и Коцура. Поволанку госцох же би Мученьци пришли до Коцура шлїдуюцого року возвелїчац означованє 250-рочнїци присельованя Руснацох до Коцура пан Вислаї и прилапел.
На аґапеу хтори орґанизовани утвердзени стари товаришства и настали велї нови. Видзелюєме стретнуце зоз Золтаном Филкогазийом хтори у медзичаше одбранєл мастер роботу з историї у хторей окремни акцент дати на грекокатолїцки парохиї у Австро-Угорскей монархиї. З тей нагоди Коцурци уручели и дарунки хтори принєсли своїм домашнїм: Руско-сербски словнїк за фамелию Мирона Жироша, комплет числох Часописа за културу Ерато над Куцуром/Коцуром за библиотеку и школу Мученя, як и єден дарунок за фамелию Янка Ороса. По аґапеу Коцурци пошли дому, радуюци ше новому стретнуцу, кед нє скорей та у Коцуре на означованю трох ювилейох – 250-рочнїци приселєня Руснацох до Коцура, 100-рочнїци виводзеня першого театралного фалата по руски и 25-рочнїци културней манифестациї Коцурска жатва.
07. 08. 2012, у Коцуре
проф. др Михайло Фейса
спред Инициятивного одбора означованя 250-рочнїци приселєня Руснацох до Коцура, предсидатель КПД ДОК – Коцур, бувши предсидатель коцурского орґанизацийного одбора означованя 250-рочнїци приселєня Руснацох до Руского Керестура / Бачки
Aktuality
Zobraziť všetkyDve percentá, jeden spoločný cieľ
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
Prypytok tety Parasky v peredprazdnynovim žeňskim klubi u Labirci:
"Ide putnyk po pustyňi-žara, sonce u zeniťi. Vydyť - čolovik ležyť na pisku, umerať, no išči žalostyvo prosyť: -Voduuuuu..., vo-duu...!
Putnykovy bylo žaľ daty svoji poslidňi kvapky vody... Ne dav ich, pišov dale... Čy dovho vin išov, čy korotko, no i tak hnulo sja u ňim sumliňa. Vernuv sja, lemže už bylo pizno, čolovik umer....
-No i tak davajte ďivky, vypjeme soj na to, žeby zme davaly, kiď druhy prosjať a ňi vtody, kiď sja nam choče a ňit komu...! Radistny prazdnynovi dňi...!