PO DVOCH DECEŇIJOCH OBNOVENI POBRATIMSKI ODNOŠEŇA

07.08.2012

ПО ДВОХ ДЕЦЕНИЙОХ ОБНОВЕНИ ПОБРАТИМСКИ ОДНОШЕНЯ

По 1991. рок Коцур и Мучень мали побратимски одношеня, хтори формално представяли стретнуца, каждого другого року, у Коцуре, односно у Мученю. Побратимски одношеня подрозумйовали сотруднїцтво насампредз на полю култури, просвити и вири, алє и на индивидуалним и фамелийним плану.

По двацецрочним претаргнуцу, вєшенї 2011. року, на инициятиву КПД ДОК – Коцур, представителє Месней заєднїци Коцур уручели писмо намири представительом Месней заєднїци Мучень, односно Русинскей самоуправи у Мученю и найвекшей грекокатолїцкей парохиї у Мадярскей. Догварку о активносцох хтори приведли по официйну поволанку Мученя Коцуру координовал єден з подписнїкох Протокола о очуваню руского язика, найзначнєйши поета Русинох у Мадярскей, Ґабриєл Гатинґер Хлєбашко.

Автобус за рушанє на драгу до Мученю 5. авґуста 2012. обезпечени дзекуюци порозуменю Општини Вербас, Националного совита рускей националней меншини, Месней заєднїци Коцур и Я. П. Вербас. На драгу до Мадярскей пошли представителє Општини Вербас, Месней заєднїци Коцур, Грекокатолїцкей парохиї, Основней школи Братство єдинство, КУД Жатва, КПД ДОК, Етно клуба Одняте од забуца и МО Рускей матки, як и Добродзечного огньогасного дружтва Коцур. Вєдно пейдзешат тройо. 

З тей нагоди Коцурци одпутовали до Мученю 5. авґуста 2012. року. Автобус бул обезпечени дзекуюци порозуменю Општини Вербас, Националного совита рускей националней меншини, Месней заєднїци Коцур и Я. П. Вербас. На драгу до Мадярскей пошли представителє Општини Вербас, Месней заєднїци Коцур, Грекокатолїцкей парохиї, Основней школи Братство єдинство, КУД Жатва, КПД ДОК, Етно клуб Одняте од забуца и МО Рускей матки, як и Добродзечного огньогасного дружтва Коцур.

Пре вельку гужву на гранїчним преходзе Коцурци пожнєли два годзини, а кед сцигли на дестинацию почал падац и диждж. То причини же у културно-уметнїцкей програми аматере КУД Жатва наступели аж у вечарших годзинох, кед ше вихвилєло. Национална телевизия Мадярскей провадзела успишни наступ КУД Жатва, а вияви за ню дали парох Грекокатолїцкей парохиї Коцур о. Владислав Рац, предсидатель КУД Жатва Микола Ґубаш и предсидатель КПД ДОК проф. др Михайло Фейса, як инициятор и главни орґанизатор драги. Друженє зоз хторого заєднїцки чардаш останє шицким у паметаню отримане у Основней школи. Госци ноцовали у Студентским дому у Нїредьгази.

З нагоди Дня Мученя уж традицийно ше у порти Грекокатолїцкей церкви Мучень отримує Служба Божа провадзена зоз хорским духовним шиваньом як домашнїх так и госцох. Службу сослужели мученьски парох о. Петер Поляк и капелан о. Ян Мункачи на мадярским язику и о. Владислав Рац на церковнославянским язику, а у Служби Божей участвовала и Мишана шпивацка ґрупа КУД Жатва. Шицки учаснїки Служби Божей були и мировани. Староста валала нєсподзивал госцох кед поволал представительох Коцура и уручел им пригодни дарунки – огромну кнїжку направену з древа у хторей ше находза вецей бренди Мученя и краю проф. др Михайлови Фейсови и компакт-диск зоз рускима и мадярскима шпиванками Миколови Ґубашови. Пред вельочислену публику староста Виктор Вислаї поинформовал присутних же Управни одбор Месней заєднїци Мучень принєсол єдногласну одлуку же би ше у наиходзацим периодзе и урядово подписал одвитуюци документ о рижнородним сотруднїцтве Мученя и Коцура. Поволанку госцох же би Мученьци пришли до Коцура шлїдуюцого року возвелїчац означованє 250-рочнїци присельованя Руснацох до Коцура пан Вислаї и прилапел.

На аґапеу хтори орґанизовани утвердзени стари товаришства и настали велї нови. Видзелюєме стретнуце зоз Золтаном Филкогазийом хтори у медзичаше одбранєл мастер роботу з историї у хторей окремни акцент дати на грекокатолїцки парохиї у Австро-Угорскей монархиї. З тей нагоди Коцурци уручели и дарунки хтори принєсли своїм домашнїм: Руско-сербски словнїк за фамелию Мирона Жироша, комплет числох Часописа за културу Ерато над Куцуром/Коцуром за библиотеку и школу Мученя, як и єден дарунок за фамелию Янка Ороса. По аґапеу Коцурци пошли дому, радуюци ше новому стретнуцу, кед нє скорей та у Коцуре на означованю трох ювилейох – 250-рочнїци приселєня Руснацох до Коцура, 100-рочнїци виводзеня першого театралного фалата по руски и 25-рочнїци културней манифестациї Коцурска жатва.

07. 08. 2012, у Коцуре        

проф. др Михайло Фейса 

спред Инициятивного одбора означованя 250-рочнїци приселєня Руснацох до Коцура, предсидатель КПД ДОК – Коцур, бувши предсидатель коцурского орґанизацийного одбора означованя 250-рочнїци приселєня Руснацох до Руского Керестура / Бачки 

Aktuality

Zobraziť všetky
30.04.2026

Dve percentá, jeden spoločný cieľ 

Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.  Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru! Notársky centrálny register určených právnických osôb Informácie o určenej…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava

Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV

Eva Bobůrková,  13. 2. 2014  Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
06.03.2026

Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie

ISPA Metropolia Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
05.03.2026

Pozvánka na premiéru:  Predavač dažďa / Продавач доджу

1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026 Originál: Predavač dažďa štvrtok 12. 3. 2. premiéra Veľká scéna Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať. Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
04.03.2026

Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla

autorka: Julia Pańków         "Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej

Naše obce

Zobraziť galérie

Ujko Vasyľ


Prypytok tety Parasky v peredprazdnynovim žeňskim klubi u Labirci:
"Ide putnyk po pustyňi-žara, sonce u zeniťi. Vydyť - čolovik ležyť na pisku, umerať, no išči žalostyvo prosyť: -Voduuuuu..., vo-duu...!
Putnykovy bylo žaľ daty svoji poslidňi kvapky vody... Ne dav ich, pišov dale... Čy dovho vin išov, čy korotko, no i tak hnulo sja u ňim sumliňa. Vernuv sja, lemže už bylo pizno, čolovik umer....
-No i tak davajte ďivky, vypjeme soj na to, žeby zme davaly, kiď druhy prosjať a ňi vtody, kiď sja nam choče a ňit komu...! Radistny prazdnynovi dňi...!
Zobraziť viac
Náhľad publikácie

Československý svět v Karpatech

Československý svet v Karpatoch

Čechoslovackyj svit v Karpatach

Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať