Švetočna akademija na Centralnej preslavi

20.01.2014


Добре обдумана и квалитетна програма Шветочней академиї з нагоди Националного швета Руснацох, всоботу вечар, 18. януара, отримана у кино-сали у Новим Орахове, а попри визначних госцох, провадзели ю числени домашнї и патраче зоз шицких местох дзе у векшим чишлє жию Руснаци у Сербиї. Треба наглашиц же од початку програмох Централней шветочносци, та по випровадзанє, домашнї з того руского места наисце сердечно и щиро привитали своїх госцох з наших местох, представительох руских институцийох, Церкви и политичного живота.
 
Академия почала з виводзеньом гимни Сербиї "Боже правде" и Шветочней шпиванки Руснацох у Сербиї "Браца Русини", хтори з провадзеньом Националного оркестру одшпивал Мишани хор Дому култури и Катедралней церкви з Руского Керестура, под дириґенством мр Мирка Преґуна. Попри привиту по руски и по сербски, Рамона Дудаш з Орахова и по мадярски накратко представела нашу националну заєднїцу, як и значенє 17. януара за Руснацох на тих просторох.
 
После привитних словох госцох, домашнї аматере з КУД "Петро Кузмяк" - перше Борис и Владимир Маґоч, а потим и Женска шпивацка ґрупа, з провадзеньом оркестру Дружтва, барз удатно одшпивали вецей руски народни шпиванки, а за тоту нагоду их пририхтал Мирон Сивч. Борис Маґоч наступел и як солиста, зоз шпиванку ораховских авторох Ґорана Еделинския и Любу Раца "Стара тамбура", а провадзела го и Дзивоцка шпивацка ґрупа з Дюрдьова.
 
Ораховчанох на Академиї представял и популарни Дїдо Ферко - ґлумец Яким Папуґа з Руского Керестура, родом з Орахова, котри публику нашмеял зоз своїм франтовлївим монолоґом. Текст за Дїда Ферка написал Славко Орос.
 
Першираз аа Шветочней академиї наступел Инструментални трио Антония з Нового Саду (Антония Барна, виолина; Владимир Сивч, гармоника и Петро Голик, контрабас), хтори после соло-точки провадзел и Звонимира Кочиша у виводзеню шпиванки "Тополї Керестурски", авторох Якима Сивча и Дюру Латяка. Кочиш на Академиї наступел и з композицию "Писня Руснака" ("Мой валал руски Керестур"), хтору написали Михайло Бодянец и Юлиян Надь.
 
Марко Радишич з Дюрдьова, з провадзеньом спомнутей шпивацкей ґрупи, одшпивал композицию "Озеро очи твойо" Владислава Надьмитю и Янка Хромиша, док Андрей Орос рецитовал писню Миколи М. Кочиша "Ми ту нє госци". Радишича пририхтала Агнета Тимко, а Ороса Александер Мудри, котри бул и автор конферанси за Шветочну академию.
 
Як узвичаєне на академийох з нагоди нашого швета, Национални оркестер, котри провадзел шпивачох, при концу одграл Венчик руских шпиванкох, алє и єден валцер и полку. Оркестер пирихтал и з нїм дириґовал Мирон Сивч. На концу програми керестурски хор, тиж з провадзеньом Националного оркестру, одшпивал патриотску композицию "З давен давна" Агнети Тимко и Дюру Латяка.
 
Конферансу по руски и по сербски водзели Марина Сабадош и Златко Рамач, сценоґрафию обдумал Силвестер Макаї, а шицки програми Централней шветочносци обдумал Орґанизацийни одбор за тоту нагоду, у хторим, попри Ораховчанох, були представителє Националного совиту Руснацох и Заводу за културу войводянских Руснацох, як главного орґанизатора и финансиєра. Витворенє Централней шветочносци допомогли и Покраїнски секретарият за културу и явне информованє Влади Войводини, Општина Бачка Тополя, Месна заєднїца Нове Орахово, КУД "Петро Кузмяк" и спонзоре.
 
Вецей фотоґрафиї зоз Шветочней академиї мож опатриц на сайту Националного совиту - www.rusini.rs

автор:  зам

Aktuality

Zobraziť všetky
30.04.2026

Dve percentá, jeden spoločný cieľ 

Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.  Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru! Notársky centrálny register určených právnických osôb Informácie o určenej…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava

Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV

Eva Bobůrková,  13. 2. 2014  Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
06.03.2026

Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie

ISPA Metropolia Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
05.03.2026

Pozvánka na premiéru:  Predavač dažďa / Продавач доджу

1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026 Originál: Predavač dažďa štvrtok 12. 3. 2. premiéra Veľká scéna Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať. Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
04.03.2026

Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla

autorka: Julia Pańków         "Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej

Naše obce

Zobraziť galérie

Ujko Vasyľ


Molodyj parobok sja obertať na Vasyľa - naukovca, obdyvovateľa vychodnych kultur:
-Važenyj pane Vasyľu Handnogiv, ja vas prošu o ruku vašoj ďivky Marči!
-Znate, paribče, - z patosom u holosi hvaryť Vasyľ, - odpoviď ja sam sja musju doznaty u Velykoho Draka, tak jak to furt robyly muderci na vychoďi...
-Pane Handnogo, v ťim ne vidžu žaden problem... Suhlašiňa od vašoj paňi Parasky už jem dostal!
Zobraziť viac
Náhľad publikácie

Československý svět v Karpatech

Československý svet v Karpatoch

Čechoslovackyj svit v Karpatach

Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať