Švetočna akademija na Centralnej preslavi
Добре обдумана и квалитетна програма Шветочней академиї з нагоди Националного швета Руснацох, всоботу вечар, 18. януара, отримана у кино-сали у Новим Орахове, а попри визначних госцох, провадзели ю числени домашнї и патраче зоз шицких местох дзе у векшим чишлє жию Руснаци у Сербиї. Треба наглашиц же од початку програмох Централней шветочносци, та по випровадзанє, домашнї з того руского места наисце сердечно и щиро привитали своїх госцох з наших местох, представительох руских институцийох, Церкви и политичного живота.
Академия почала з виводзеньом гимни Сербиї "Боже правде" и Шветочней шпиванки Руснацох у Сербиї "Браца Русини", хтори з провадзеньом Националного оркестру одшпивал Мишани хор Дому култури и Катедралней церкви з Руского Керестура, под дириґенством мр Мирка Преґуна. Попри привиту по руски и по сербски, Рамона Дудаш з Орахова и по мадярски накратко представела нашу националну заєднїцу, як и значенє 17. януара за Руснацох на тих просторох.
После привитних словох госцох, домашнї аматере з КУД "Петро Кузмяк" - перше Борис и Владимир Маґоч, а потим и Женска шпивацка ґрупа, з провадзеньом оркестру Дружтва, барз удатно одшпивали вецей руски народни шпиванки, а за тоту нагоду их пририхтал Мирон Сивч. Борис Маґоч наступел и як солиста, зоз шпиванку ораховских авторох Ґорана Еделинския и Любу Раца "Стара тамбура", а провадзела го и Дзивоцка шпивацка ґрупа з Дюрдьова.
Ораховчанох на Академиї представял и популарни Дїдо Ферко - ґлумец Яким Папуґа з Руского Керестура, родом з Орахова, котри публику нашмеял зоз своїм франтовлївим монолоґом. Текст за Дїда Ферка написал Славко Орос.
Першираз аа Шветочней академиї наступел Инструментални трио Антония з Нового Саду (Антония Барна, виолина; Владимир Сивч, гармоника и Петро Голик, контрабас), хтори после соло-точки провадзел и Звонимира Кочиша у виводзеню шпиванки "Тополї Керестурски", авторох Якима Сивча и Дюру Латяка. Кочиш на Академиї наступел и з композицию "Писня Руснака" ("Мой валал руски Керестур"), хтору написали Михайло Бодянец и Юлиян Надь.
Марко Радишич з Дюрдьова, з провадзеньом спомнутей шпивацкей ґрупи, одшпивал композицию "Озеро очи твойо" Владислава Надьмитю и Янка Хромиша, док Андрей Орос рецитовал писню Миколи М. Кочиша "Ми ту нє госци". Радишича пририхтала Агнета Тимко, а Ороса Александер Мудри, котри бул и автор конферанси за Шветочну академию.
Як узвичаєне на академийох з нагоди нашого швета, Национални оркестер, котри провадзел шпивачох, при концу одграл Венчик руских шпиванкох, алє и єден валцер и полку. Оркестер пирихтал и з нїм дириґовал Мирон Сивч. На концу програми керестурски хор, тиж з провадзеньом Националного оркестру, одшпивал патриотску композицию "З давен давна" Агнети Тимко и Дюру Латяка.
Конферансу по руски и по сербски водзели Марина Сабадош и Златко Рамач, сценоґрафию обдумал Силвестер Макаї, а шицки програми Централней шветочносци обдумал Орґанизацийни одбор за тоту нагоду, у хторим, попри Ораховчанох, були представителє Националного совиту Руснацох и Заводу за културу войводянских Руснацох, як главного орґанизатора и финансиєра. Витворенє Централней шветочносци допомогли и Покраїнски секретарият за културу и явне информованє Влади Войводини, Општина Бачка Тополя, Месна заєднїца Нове Орахово, КУД "Петро Кузмяк" и спонзоре.
Вецей фотоґрафиї зоз Шветочней академиї мож опатриц на сайту Националного совиту - www.rusini.rs
автор: зам
Aktuality
Zobraziť všetkyDve percentá, jeden spoločný cieľ
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
Molodyj parobok sja obertať na Vasyľa - naukovca, obdyvovateľa vychodnych kultur:
-Važenyj pane Vasyľu Handnogiv, ja vas prošu o ruku vašoj ďivky Marči!
-Znate, paribče, - z patosom u holosi hvaryť Vasyľ, - odpoviď ja sam sja musju doznaty u Velykoho Draka, tak jak to furt robyly muderci na vychoďi...
-Pane Handnogo, v ťim ne vidžu žaden problem... Suhlašiňa od vašoj paňi Parasky už jem dostal!