Švetova rada Rusynov - otrimana druha schadzka posle kongresa

05.10.2009

Нововибране зволанє Шветовей ради Русинох/Руснацох/Лемкох на остатнїм, Дзешатим Шветовим конґресу РРЛ, котри у юнию того року отримани у Руским Керестуре и Петровцох (Горватска), всоботу, 3. октобра, отримало свою другу схадзку, понеже перша, на хторей виберани чоолнїки Ради, отримана под час Конґреса.

Под предшедованьом на Конґресу вибраного предсидателя Шветовей ради Дюру Папуґу, схадзка Шветовей ради отримана у Руским Керестуре, а од дзевец членох Ради, схадзки у Руским Керестуре присуствовали седем - Марияна Лявинец подпредсидателька Ради з Мадярскей, Владимир Противняк, секретар Ради зоз Словацкей, Наталия Гнатко з Горватскей, Андрей Копча з Польскей, Дюра Фирцак з Румуниї и Микола Бобинец з Подкарпатя, з України. Схадзки Шветовей ради у Руским Керестуре всоботу, 3. октобра, нє присуствовали лєм єй члени - Джон Риґети зоз Сиверней Америки и Александар Мошкола зоз Ческей, а спрам догварки, Мартина Караша, предсидателя Шветового форуму младих (котри тиж член Шветовей ради), на тим зашеданю заступала Таня Силадї з Вербасу.

Як то була пракса и до тераз, схадзка Шветовей ради була заварта за явносц так же, после єй законченя, у просторийох керстурского Дома култури, дзе зашеданє отримане, отримана и кратша конференция за пресу, на хторей предсидатель Папуґа и присутни члени Ради винєсли найзначнєйши заключеня зоз свойого другого зашеданя.

Як гварел Дюра Папуґа, єдна з перших точкох соботового зашеданя була оцена и анализа Дзешатого Шветового конґреса РРЛ, дзе наглашена позарядово добра орґанизация Конґреса и у Руским Керестуре и Петровцох, принєшена квалитетна Резолуция и заключеня, а и тот ювилейни Конгрес допринєсол афирмованю РРЛ у жемох дзе жиєме.

Як гварел предсидатель Ради, практично, конкретнєйше витворйованє дзепоєдних заключеньох Конґреса почало на тей другей схадзки Шветовей ради дзе догварена динамика и способи реализованя каждого заключеня Резолуциї и заключеньох з Конґреса у шицких жемох - членїцох Конґреса РРЛ. Ище скорей отримованя схадзки Ради, а на основи Резолуциї з остатнього Конґреса, найвисшим державним орґаном републики України - предсидательови держави, предсидательови Верховней ради (парламента), та Влади України, спред Конґреса послата вимога за приєм делеґациї Конґреса РРЛ, з цильом запровадзованя заєднїцких активносцох на ришованю статуса карпатских Русинох на Подкарпатю у України и їх припознаваня як националней меншини. Здогаднїме - Русини як национална меншина ище вше єдино у тей европскей жеми нє припознати на териториї цалей України, алє лєм у єй Закарпатскей обласци, а на схадзки Шветовей ради потвердзене же тоту делеґацию спред Конґреса РРЛ буду твориц предсидатель и подпредсидателька Ради Дюра Папуґа и Марияна Лявинец, секретар Ради Владимир Противняк зоз Словацкей, та члени Ради - Андрей Копча з Польскей и Микола Бобинец з України, односно з Подкарпатя.

Ґу тому, тиж на основи Резолуциї Конґреса, до Влади Републики Польскей послата Вимога за преглашенє познатей злогласней акциї "Висла" за нєзаконїту, у хторей од 1945. по 1947. рок, Русини/Лемки зоз своїх домох у юговосточней, насилно преселєни до сиверозаходней часци Польскей. На схадзки Шветовей раду у Руским Керестуре принєшени и заключеня о активносцох русинских орґанизацийох у шицких членїцох Конґреса до конца того рока, а наглашена потреба утвердзованя дня Русинох у жемох дзе РРЛ жию.

До тераз таки дзень, як националне швето Руснацох, утвердзени ище скорей у Мадярскей, Сербиї и Польскей, праве того року и у Словацкей и Горватскей, а на основи заключеньох Шветовей ради, пошвидко будзе итвердзени и у других державох дзе Руснаци жию, понеже, як гварел Дюра Папуґа - тота акция на означованю Дня РРЛ дава барз добри резултати у жемох дзе жию Руснаци.

Шветова рада всоботу утвердзела и дзепоєдни конкретни активносци на пририхтованю за наступни пописи жительства - 2011. и 2012. року, хтори буду запровадзени у наступним периодзе, а з цильом вияшньованя цо векшого числа жительства як Руснаци у одношеню на остатнї пописи, окреме у жемох штреднєй Европи, дзе спознаня указую на вельо векше число тей националней меншини як цо то урядово жридла з пописох жительства.

Схадзки Шветовей ради и надалєй буду отримовани найменєй два раз до рока, догварене на соботовей схадзки, а новосц у роботи Конґреса и Ради будзе же Конґресни комисиї буду робиц и зашедац нє лєм под час отримованя Конґреса, алє и у двох рокох медзи Шветовима конґресами РРЛ, та перша така схадзка Комисиї за културу будзе уж 16. октобра у Словацкей, под час финалней манифестациї "Шпиви мойого роду" у Прешове.

- Циль нам же би по 11. Шветови конґрес РРЛ, хтори будзе у Мадярскей 2011. року, заключеня з Резолуциї Конґреса у Керестуре и Петровцох, у подполносци були реализовани, а окреме же бизме були вельо порихтанши за пописи жительства у одношеню на скорейши - гварел Папуґа.
- Думаня зме же будуци резултати попису жительства муша дац вельо лєпши резултати, конкретно ту думаме на України, Румунию, алє и на Словацку и Польску, дзе за остатнї 20 роки барз вельо посцигнуте на активносцох очуваня националного идентитета РРЛ - гварел Папуґа. По наступну схадзку Шветовей ради будзе отримана и Надпатраюца комисия, а планована и активна робота других Конґресних комисийох - односно, же би ше их отримовало паралелно зоз схадзками Шветовей ради.

После схадзки Шветовей ради, у керестурским Доме култури за госцох и ширшу публику виведзени два монодрами у продукциї Месного одбору Рускей матки и Драмского студия "АРТ" - "Залюбена до Кравки Славки" у виводзеню младей Адриани Надь и "Барон Мингавзен" у виводзеню Емила Нярадия, а обидва у режиї Владимира Надя Ачима.

Крем Дюру Фирцака з Руминиї, котри пре обовязки всоботу мушел напущиц зашеданє Ради, члени Шветовей ради зоз Руского Керестура одпутовали внєдзелю, 4. октобра. зам

 
Ruthenpress (Srbsko)

Aktuality

Zobraziť všetky
30.04.2026

Dve percentá, jeden spoločný cieľ 

Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.  Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru! Notársky centrálny register určených právnických osôb Informácie o určenej…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava

Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV

Eva Bobůrková,  13. 2. 2014  Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
06.03.2026

Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie

ISPA Metropolia Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
05.03.2026

Pozvánka na premiéru:  Predavač dažďa / Продавач доджу

1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026 Originál: Predavač dažďa štvrtok 12. 3. 2. premiéra Veľká scéna Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať. Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
04.03.2026

Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla

autorka: Julia Pańków         "Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej

Naše obce

Zobraziť galérie

Ujko Vasyľ


-Ďivkŷ! Kiď vy snyvate/mečtate o princovi na bilim koňi - zadumajte sja!
Našto mu iši i kobŷla?
Zobraziť viac
Náhľad publikácie

Československý svět v Karpatech

Československý svet v Karpatoch

Čechoslovackyj svit v Karpatach

Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať