U avgustu počinaju Dňji ruskej/rusnackej kultury
Шицки нашо тогорочни фестивали и културни манифестациї буду отримани под заєднїцку назву - Днї рускей култури - заключене на сходзе представительох орґанизацийних одборох фестивалох, Националного совиту Руснацох, його Одбора за културу и Заводу за културу войводянских Руснацох, дзе всоботу, 18. юлия, отримана порада о отримованю наших тогорочних фестивалох.
Днї рускей култури почню з нашим наймладшим Фестивалом оркестрох "Мелодиї Руского двору", котри у Шидзе, будзе отримани 22. авґуста, а ютредзень, 23. авґуста, у Дюрдьове будзе отримани традицийни Фестивал жридлового шпиваня "Най ше нє забудзе" - догварене на соботовим сходзе, котри источасно постал и Роботна ґрупа за фестивали при Заводзе за културу войводянских Руснацох.
Як наглашели представителє орґанизаторох тих двох фестивалох, за тераз нєт даяки векши почежкосци и финансийни проблеми коло їх орґанизованя, а очекує ше же, попри донацийох буду финансовани и зоз средствох за котри ше конкуровало при двох покраїнских секретариятох , локалней самоуправи, у чим поможе и Национални совит и Завод за културу.
Праве о средствох за тогорочни нашо и фестивали других националних заєднїцох, на штварток, 23. юлия, представителє националних совитох войводянских националних заєднїцох буду бешедовац зоз предсидательом ВР АПВ Бояном Пайтичом, после чого будзе познате з яким пенєжом и Руснаци розполагаю за орґанизованє своїх тогорочних културних манифестацийох. Днї рускей култури буду предлужени зоз Фестивалом рускей култури "Червена ружа" у Руским Керестуре и Фестивалом жридловей творчосци "Коцурска жатва" у Коцуре.
Як начално догварене, тоти два музично-танєчни фестивали буду отримани у дньох остатнього викенду у септембру, лєбо першого викенду у октобре. У рамикох Дньох рускей култури, концом октобра и початком новембра будзе отримани Фестивал монодрами и Фестивал дуодрами у Новим Садзе, од половки новембра "Костельникова єшень" а у єй рамикох планована и културна манифестация младих "Дньовка". Днї рускей култури буду закончени з манифестацию Днї Миколи М. Кочиша, початком, и "Коцурску чутку", концом децембра того року. Таки модел орґанизованя наших фестивалох бул би убудуце под єдним меном, а зоз затримованьом назви фестивала и його самостойносци, цо уж пракса и за други фестивали у Войводини.
Дальша догварка коло орґанизованя Дньох рускей култури, насампредз їх финансийного боку, будзе отримана початком септембра.
зам
Днї рускей култури почню з нашим наймладшим Фестивалом оркестрох "Мелодиї Руского двору", котри у Шидзе, будзе отримани 22. авґуста, а ютредзень, 23. авґуста, у Дюрдьове будзе отримани традицийни Фестивал жридлового шпиваня "Най ше нє забудзе" - догварене на соботовим сходзе, котри источасно постал и Роботна ґрупа за фестивали при Заводзе за културу войводянских Руснацох.
Як наглашели представителє орґанизаторох тих двох фестивалох, за тераз нєт даяки векши почежкосци и финансийни проблеми коло їх орґанизованя, а очекує ше же, попри донацийох буду финансовани и зоз средствох за котри ше конкуровало при двох покраїнских секретариятох , локалней самоуправи, у чим поможе и Национални совит и Завод за културу.
Праве о средствох за тогорочни нашо и фестивали других националних заєднїцох, на штварток, 23. юлия, представителє националних совитох войводянских националних заєднїцох буду бешедовац зоз предсидательом ВР АПВ Бояном Пайтичом, после чого будзе познате з яким пенєжом и Руснаци розполагаю за орґанизованє своїх тогорочних културних манифестацийох. Днї рускей култури буду предлужени зоз Фестивалом рускей култури "Червена ружа" у Руским Керестуре и Фестивалом жридловей творчосци "Коцурска жатва" у Коцуре.
Як начално догварене, тоти два музично-танєчни фестивали буду отримани у дньох остатнього викенду у септембру, лєбо першого викенду у октобре. У рамикох Дньох рускей култури, концом октобра и початком новембра будзе отримани Фестивал монодрами и Фестивал дуодрами у Новим Садзе, од половки новембра "Костельникова єшень" а у єй рамикох планована и културна манифестация младих "Дньовка". Днї рускей култури буду закончени з манифестацию Днї Миколи М. Кочиша, початком, и "Коцурску чутку", концом децембра того року. Таки модел орґанизованя наших фестивалох бул би убудуце под єдним меном, а зоз затримованьом назви фестивала и його самостойносци, цо уж пракса и за други фестивали у Войводини.
Дальша догварка коло орґанизованя Дньох рускей култури, насампредз їх финансийного боку, будзе отримана початком септембра.
зам
Ruthenpress (Srbsko)
Aktuality
Zobraziť všetky30.04.2026
Dve percentá, jeden spoločný cieľ
Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.
Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru!
Notársky centrálny register určených právnických osôb
Informácie o určenej…
10.03.2026
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
10.03.2026
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Eva Bobůrková, 13. 2. 2014
Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
06.03.2026
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
ISPA
Metropolia
Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
05.03.2026
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026
Originál: Predavač dažďa
štvrtok 12. 3.
2. premiéra
Veľká scéna
Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať.
Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
04.03.2026
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
autorka: Julia Pańków
"Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
-A de baby...!?
-Doraz pryduť, voz šampanske...!
-Už pryšly....! Do čorta...! Voliv jes prynesty rusyňsku borovičku...!
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať