Umar Michajlo Zazuľjak
Умар Михайло Зазуляк
РУСКИ КЕРЕСТУР – Вноци, з пиятка на соботу, после чежкей хороти, у шпиталю у Вербаше, у своїм у 57. року живота. упокоєл ше Михайло Зазуляк.
Михайло Зазуляк народзени у Руским Керестуре (12. априла 1961. року), дзе жил и робел як новинар у НВУ „Руске слово” Нови Сад (од 1984. року) и як шеф керестурского Дописовательства тей нашей Установи, а од априла 2010. року и як редактор Новинскей аґенциї на руским язику „Рутенпрес”, а бул єй стаємни сотруднїк од снованя 2006. року.
Бул длугорочни и порядни дописователь Радио и Телевизиї Нови Сад, насампредз програмох на руским язику, алє и по сербски, бул так повесц, стаємни дописователь РНС зоз Руского Керестура и кулскей општини од 1986. року, кеди ше почало емитовац соботово емисиї “Сервис 97”.
З роботу у радию почал ище як омладинєц, дзе концом 70. и початком 80. рокох у тедишнєй Радио Кули, раз до тижня (каждей соботи), ушорйовал и водзел радио-емисию по руски „Здраво, здраво млади”, дзе заменєл дотедишнього редактора и водителя Дюру Папуґу. Закончел Педаґоґийну академию у Зомборе, у першей ґенерациї єй Оддзелєнє по руски у Руским Керестуре, за будуцих учительох. Єден рок, 1982-83. робел професийно як предсидатель тедишнєй Општинскей конференциї ССМВ (предсидателя младежи Општини Кула), а од 1984. року роби як професийни новинар.
Попри новинарскей роботи, Михайло Зазуляк и длугорочни активиста у рускей култури – стаємни член дакедишнього АРТ-РНТ „Дядя” и терашнього професийного РНТ „Петро Ризнич Дядя” – як ґлумец, член орґанох управи (бул и перши предсидатель Управного одбору новоформованого РНТ), режисер и прекладатель драмских текстох. Як ґлумец у АРТ-РНТ (од 1976/77. р.), витворел прейґ 30 улоги (векшином ношаци), так же є (до тераз) ґлумец з найвецей витворенима улогами по руски у нашей заєднїци. Тиж так, бул стаємни ґлумец у радио-драмох у дакедишнєй Драмскей програми РНС (по руски), дзе тиж зазначел барз вельке число улогох, а єден час бул ґлумец у емисиї РНС „На габох музики и гумору”, ма вецей улоги зняти и за ТВ по руски.
У АРТ-РНТ режирал 4 представи за дзеци (освойовали найвисши награди на покраїнских и републичних змаганьох), три представи за старших у АРТ-РНТ и у нашим терашнїм Театру, а режисер є и штирох монодрамох по наших местох (у Суботици, у Кули два и у Новим Орахове). И сам як дакедишнї рецитатор (з освоєним трецим местом на Републичней смотри рецитаторох у старшим возросту, як перши рецитатор по руски котри на тим змаганю освоєл награду), од 1982. року порядно робел з рецитаторами по руски у Доме култури Руски Керестур, алє и у других наших местох, рихтал и рецитаторох по сербски и українски у Кули. За роботу на полю тетра и рецитованя, достал и награди покраїнского и републичного уровню.
Зазуляк од 80-тих рокох активни у орґанизациї и активносцох на твореню програмох наших найвекших фестивалох – „Червеней ружи”, Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, од снованя и „Костельниковей єшенї” и других манифестацийох и програмох, член управних одборох наших институцийох, автор є велїх конферансох за нашо програми. Тиж так, автор є и коло 50 текстох за дзецински нови композициї, за композициї у народним и забавним духу, котри (од початку 80-тих рокох по нєшка) виведзени на „Червених пупчох”, „Червених ружох” и на „Ружовей заградки”, дзепоєдни з нїх и наградзовани, а емитує ше их прейґ радио-габох радиох котри маю програми и по руски.
У зволаню Националного совиту Руснацох (по юний 2010. р.) бул секретар Одбору за културу НС, а бул член Националного совиту Руснацох и його Одбору за културу.
Комеморативна схадза будзе отримана на ютре, у Доме култури на 12 годзин, а хованє на 14 на керестурским теметове.
Най му будзе вична слава и памят!
автор рс
РУСКИ КЕРЕСТУР – Вноци, з пиятка на соботу, после чежкей хороти, у шпиталю у Вербаше, у своїм у 57. року живота. упокоєл ше Михайло Зазуляк.
Михайло Зазуляк народзени у Руским Керестуре (12. априла 1961. року), дзе жил и робел як новинар у НВУ „Руске слово” Нови Сад (од 1984. року) и як шеф керестурского Дописовательства тей нашей Установи, а од априла 2010. року и як редактор Новинскей аґенциї на руским язику „Рутенпрес”, а бул єй стаємни сотруднїк од снованя 2006. року.
Бул длугорочни и порядни дописователь Радио и Телевизиї Нови Сад, насампредз програмох на руским язику, алє и по сербски, бул так повесц, стаємни дописователь РНС зоз Руского Керестура и кулскей општини од 1986. року, кеди ше почало емитовац соботово емисиї “Сервис 97”.
З роботу у радию почал ище як омладинєц, дзе концом 70. и початком 80. рокох у тедишнєй Радио Кули, раз до тижня (каждей соботи), ушорйовал и водзел радио-емисию по руски „Здраво, здраво млади”, дзе заменєл дотедишнього редактора и водителя Дюру Папуґу. Закончел Педаґоґийну академию у Зомборе, у першей ґенерациї єй Оддзелєнє по руски у Руским Керестуре, за будуцих учительох. Єден рок, 1982-83. робел професийно як предсидатель тедишнєй Општинскей конференциї ССМВ (предсидателя младежи Општини Кула), а од 1984. року роби як професийни новинар.
Попри новинарскей роботи, Михайло Зазуляк и длугорочни активиста у рускей култури – стаємни член дакедишнього АРТ-РНТ „Дядя” и терашнього професийного РНТ „Петро Ризнич Дядя” – як ґлумец, член орґанох управи (бул и перши предсидатель Управного одбору новоформованого РНТ), режисер и прекладатель драмских текстох. Як ґлумец у АРТ-РНТ (од 1976/77. р.), витворел прейґ 30 улоги (векшином ношаци), так же є (до тераз) ґлумец з найвецей витворенима улогами по руски у нашей заєднїци. Тиж так, бул стаємни ґлумец у радио-драмох у дакедишнєй Драмскей програми РНС (по руски), дзе тиж зазначел барз вельке число улогох, а єден час бул ґлумец у емисиї РНС „На габох музики и гумору”, ма вецей улоги зняти и за ТВ по руски.
У АРТ-РНТ режирал 4 представи за дзеци (освойовали найвисши награди на покраїнских и републичних змаганьох), три представи за старших у АРТ-РНТ и у нашим терашнїм Театру, а режисер є и штирох монодрамох по наших местох (у Суботици, у Кули два и у Новим Орахове). И сам як дакедишнї рецитатор (з освоєним трецим местом на Републичней смотри рецитаторох у старшим возросту, як перши рецитатор по руски котри на тим змаганю освоєл награду), од 1982. року порядно робел з рецитаторами по руски у Доме култури Руски Керестур, алє и у других наших местох, рихтал и рецитаторох по сербски и українски у Кули. За роботу на полю тетра и рецитованя, достал и награди покраїнского и републичного уровню.
Зазуляк од 80-тих рокох активни у орґанизациї и активносцох на твореню програмох наших найвекших фестивалох – „Червеней ружи”, Драмского меморияла Петра Ризнича Дядї, од снованя и „Костельниковей єшенї” и других манифестацийох и програмох, член управних одборох наших институцийох, автор є велїх конферансох за нашо програми. Тиж так, автор є и коло 50 текстох за дзецински нови композициї, за композициї у народним и забавним духу, котри (од початку 80-тих рокох по нєшка) виведзени на „Червених пупчох”, „Червених ружох” и на „Ружовей заградки”, дзепоєдни з нїх и наградзовани, а емитує ше их прейґ радио-габох радиох котри маю програми и по руски.
У зволаню Националного совиту Руснацох (по юний 2010. р.) бул секретар Одбору за културу НС, а бул член Националного совиту Руснацох и його Одбору за културу.
Комеморативна схадза будзе отримана на ютре, у Доме култури на 12 годзин, а хованє на 14 на керестурским теметове.
Най му будзе вична слава и памят!
автор рс
Aktuality
Zobraziť všetky30.04.2026
Dve percentá, jeden spoločný cieľ
Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.
Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru!
Notársky centrálny register určených právnických osôb
Informácie o určenej…
05.03.2026
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026
Originál: Predavač dažďa
štvrtok 12. 3.
2. premiéra
Veľká scéna
Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať.
Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
04.03.2026
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
autorka: Julia Pańków
Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej oper…
01.03.2026
PSK: Týždeň slovenských knižníc ponúkne besedy, výstavy, workshopy, kvízy aj kino medzi knihami
Jarné prázdniny sa budú v Prešovskom kraji niesť v duchu čítania, kvalitnej literatúry a pestrej palety knižničných podujatí. V pondelok 2. marca totiž štartuje Týždeň slovenských knižníc, počas ktorého si atraktívne podujatia zam…
23.02.2026
Ivan Soták *1929 †2026
Zomrel Ivan Soták, zakladateľ Katedry fyzikálnej chémie Univerzity P. J. Šafárika. Mal 96 rokov
Róbert Bejda
redaktor, webeditor
Univerzita Pavla Jozefa Šafárika prišla o jedného zo svojich bývalých významných zamestnancov. Vo veku 96 rok…
21.02.2026
Před 35 lety vznikla Společnost přátel Podkarpatské Rusi
Agáta Pilátová
Na počátku všeho stálo jedno setkání. Na jaře roku 1990, jen několik měsíců po pádu komunistického režimu v Československu, vyšel v tehdejším týdeníku Tvorba zásadní a velmi pozoruhodný článek básníka a publicisty Jaromíra Hořc…
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
"Semero na jednoho ne čakajuť!" povily soj sestričkŷ i počaly operaciju bez chirurga.
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať