Uskutočnila sa tradičná Letná škola
У орґанизациї Союзу Русинох и Українцох Горватскей и з финансийну потримовку Министерства науки, образованя и спорту Влади РГ, и того року отримана традицийна Лєтна школа мацеринского язика и култури Русинох и Українцох Републики Горватскей.
Лєтна школа за школярох основних и штреднїх школох отримана од 10. по 24. авґуст на морю, у месце Селци, а як и каждого року - з цильом очуваня националного идентитету рускей и українскей националней меншини у Горватскей.
У програми тогорочней Лєтней школи, вєдно з преподавачами, участвовали 122 особи, а школяре мали нагоду учиц, лєбо преглїбиц знанє русинского, лєбо українского язика упознац ше з терашньосцу и прешлосцу русинского, та українского народу, односно з їх историю, културним нашлїдством и досцигнуцами у науки и уметносци.
Як Рутенпрес дознава од водителя Лєтней школи Звонка Костелника, фактично то була дополнююца школа за школярох - припаднїкох рускей и українскей националней меншини, котри у своїм штредку нє маю орґанизовану порядну форму виучованя мацеринского язика, лєбо за шицких котри з було яких причинох под час школского року нє нащивйовали наставу русинского, лєбо українского язика.
На Лєтней школи участвовали и фаховци зоз Войводини - Юлиян Рамач Чамо и млади Алексей Сивч.
(конєц) зам
Лєтна школа за школярох основних и штреднїх школох отримана од 10. по 24. авґуст на морю, у месце Селци, а як и каждого року - з цильом очуваня националного идентитету рускей и українскей националней меншини у Горватскей.
У програми тогорочней Лєтней школи, вєдно з преподавачами, участвовали 122 особи, а школяре мали нагоду учиц, лєбо преглїбиц знанє русинского, лєбо українского язика упознац ше з терашньосцу и прешлосцу русинского, та українского народу, односно з їх историю, културним нашлїдством и досцигнуцами у науки и уметносци.
Як Рутенпрес дознава од водителя Лєтней школи Звонка Костелника, фактично то була дополнююца школа за школярох - припаднїкох рускей и українскей националней меншини, котри у своїм штредку нє маю орґанизовану порядну форму виучованя мацеринского язика, лєбо за шицких котри з було яких причинох под час школского року нє нащивйовали наставу русинского, лєбо українского язика.
На Лєтней школи участвовали и фаховци зоз Войводини - Юлиян Рамач Чамо и млади Алексей Сивч.
(конєц) зам
Ruthenpress (Srbsko)
Aktuality
Zobraziť všetky30.04.2026
Dve percentá, jeden spoločný cieľ
Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.
Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru!
Notársky centrálny register určených právnických osôb
Informácie o určenej…
10.03.2026
Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava
Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
10.03.2026
Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV
Eva Bobůrková, 13. 2. 2014
Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
06.03.2026
Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie
ISPA
Metropolia
Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
05.03.2026
Pozvánka na premiéru: Predavač dažďa / Продавач доджу
1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026
Originál: Predavač dažďa
štvrtok 12. 3.
2. premiéra
Veľká scéna
Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať.
Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
04.03.2026
Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla
autorka: Julia Pańków
"Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Naše obce
Zobraziť galérieUjko Vasyľ
Ujko Vasyľ:
-Jesť desjať pryznakiv, že sja choče žena myluvaty. Ale je lem jeden pryznak, že chlop aj može...
Československý svět v Karpatech
Československý svet v Karpatoch
Čechoslovackyj svit v Karpatach
Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať