VUKOVAR (Chorvatsko) - NACIONALNE ŠVETO RUSNACOCH

31.05.2010


По першираз преславени Дзень Руснацох Горватскей
У Вуковаре всобиту, 29. мая, по першираз у историї, означени Дзень Руснацох у Републики Горватскей - 25. май, котри вибрани як датум снованя грекокатолїцка парохиї у Петровцох, и тот датум ше будзе означовац каждого року.

 Орґанизаторе означованя Дня Руснацох Горватскей була Координация руских радох, главни орґанизатор Городска рада рускей националней меншини Вуковар, а перше означованє Дня Руснацох отримане под високим покровительством предсидателя Републики Горватскей Иви Йосиповича, котрого на Дню Руснацох представял Желько Сабо, городоначалнїк Вуковару.

 На Шветочней академиї з нагоди першого означованя Дня Руснацох у РГ о виборе датума за Дзень Руснацох, прешлосци и терашнєй роботи и живоце Руснацох у Горватскей бешедовал предсидатель Координациї радох рускей националней меншини Яким Ерделї, котри привитал и визначних госцох з РГ, алє и зоз Сербиї - народну посланїцу у Скупштини РС Олену Папуґа и предсидателя Националного совиту рускей националней заєднїци у Сербиї Славка Ороса.

 Ердель наглашел же тото Швето най будзе нагода за ище векше обєдиньованє шицких Руснацох у Горватскей на очуваню националного идентитету, так як то робели и їх предки, котри до Горватскей пришли и остали пред коло 180 роками.

 - У РГ тераз жию коло 2 500 Руснаци, а у тим краю и найвецей - коло 1 700 и гоч асимилованє поробело свойо, заш лєм оставаме ту на своїм - гварел Яким Ерделї, дзекуюци шицким предходним и терашнїм ґенерацийом на очуваню и розвиваню рускей националней меншини у Горватскей.

 Швето Руснацом повинчовал и висланєц предсидателя Горватскей, та и у мено Вуковарско-сримскей жупаниї - городоначалнїк Вуковару Желько Сабо, а пречитана и винчованка предсидателя Собору РГ Луки Бебича.

 Нє длуга, алє удатна и з обдуманим вибором точкох и їх квалитетним виводзеньом, Шветочна академия отримана у сали "Лавослава Ружички", котра була цесна прияц шицку заинтересовану публику, а орґанизаторе, з окремнима автобусами, оможлївели приход Руснацох з Петровцох и Миклошевцох на тоту шветочносц.

 После шпиваня Горватскей гимни и Шветочней шпиванки Руснацох Горватскей -дакус текстуално модификованей композициї "Браца Русини", у виводзеню здружених хорох дружтвох з Вуковару и Винковцох, под руководством Агнети Тимковей, на Академиї през конферансу по руски и горватски, та поетских творох представена история Руснацох у Горватскей.

 Руски народни и други шпиванки одшпивали Микола Пап з Винковцох, дует Ана и Геленка Бучково з Вуковару, Женска жридлова шпивацка ґрупа КУД "Яким Ґовля" з Миклошевцох, Ґабриєла Ткалац и КУД "Калїна" з Риєки и наша позната соло-шпивачка Агнета Тимкова.

 Стихи Агнети Бучко Папгарагї, Любки Сеґеди Фалц, Силву Ерделя, Осифа Костелника и Митра Надя рецитовали Ана Бучко, Марина Колбас, Оля Мудри, Ирена Надь и Лидия Павлович з Вуковару и Петровцох, конферансу написала Агнета Бучко Папгаргаї, а водзели ю Илона Гнатко и Йосип Маєр.

 Шпивачох провадзел здружени Мишани оркестер з КУД з Осиєку, Петровцох и Миклошевцох, под руководством Юлина Бучка, котри бул задлужени за музични, а бешедни точки Шветочней академиї пририхтали Мария Хома и Агнета Бучко Папгаргаї. Як госци, з шпиванку по горватски наступел Мишани хор КУД "Дунай" з Вуковару.

 Означованє Дня Руснацох була нагода за здогадованє на дзепоєдни историйни факти: Руснаци ше на територию нєшкайшей Републики Горватскей почали насельовац у першей половки 19. вику, перше до Янковцох, та до Петровцох, на Ґрабов, до Миклошевцох, Дєлетовцох, Маринцох, Вуковару, Винковцох, Раєвого Села, Пишкуревцох, до Дякова и других сримских и славонских местох и то зоз Бачкей - з Руского Керестура и Коцура.

 До Петровцох ше Руснаци приселєли 1834. року, до Миклошевоцх 1850., други валали населєни познєйше, а найвецей по конєц 19. и початок 20. вику, же би ше потим розселєли по цалей Горватскей.

 Гоч нєшка малочислени, по своєй традициї су вельки, бо ше очували и нє страцели руски язик, грекокатолїцку виру и свою културу. У каждим месце дзе жиє векше число Руснацох, постоя грекокатолїцки церкви и КУД, у двох основних школох орґанизоване пестованє руского язика и култури, а богата и видавательна дїялносц по руски.

 (конєц) зам

Aktuality

Zobraziť všetky
30.04.2026

Dve percentá, jeden spoločný cieľ 

Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.  Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru! Notársky centrálny register určených právnických osôb Informácie o určenej…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava

Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV

Eva Bobůrková,  13. 2. 2014  Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
06.03.2026

Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie

ISPA Metropolia Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
05.03.2026

Pozvánka na premiéru:  Predavač dažďa / Продавач доджу

1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026 Originál: Predavač dažďa štvrtok 12. 3. 2. premiéra Veľká scéna Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať. Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
04.03.2026

Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla

autorka: Julia Pańków         "Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej

Naše obce

Zobraziť galérie

Ujko Vasyľ


Marčyna moderna svaďba:
...a teper moloďata, na znak ľubvy i virnosty, vymiňte soj obručňi perstyňi
i hesla od facebooku!
Zobraziť viac
Náhľad publikácie

Československý svět v Karpatech

Československý svet v Karpatoch

Čechoslovackyj svit v Karpatach

Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať