Zagreb - Spolupraca Rusnacoch. Dohvaraka Rusnacoch z Horvatskej i Serbiji

10.11.2009


Першираз после длугшого часу и остатнїх войнових зраженьох на тим просторе, Руснаци з Републики Сербиї и Руснаци з Републики Горватскей витворели и урядови контакти на найвисшим уровню меншинскей самоуправи у обидвох державох.

У Заґребу, у Горватскей, всоботу, 7. новембра, у просторийох Представителя Руснацох Заґребу отримана роботна схадзка Координациї радох рускей националней меншини Горватскей зоз чолїнками Националного совиту рускей националней меншини у Сербиї, представительями Рускей матки и Шветовей ради РРЛ и других наших институцийох.

Розгварком о сотруднїцтве Руснацох з двох бокох Дунаю спред Руснацох у Сербиї присуствовали предсидатель и подпредсидатель Националного совиту Руснацох Славко Орос и Ярослав Сабол, предсидатель Рускей матки Сербиї и Шветовей ради Шветового конґреса РРЛ Дюра Папуґа, секретар рускокерестурскей Месней заєднїци Йоаким Надь, та представителє наших медийох.

На чолє з предсидательом и подпредсидательом Координациї радох рускей националней меншини Горватскей Якимом Ердельом и Иренейом Мудрийом, крем представителя Руснацох Осиєку, розгварком у Заґребу присуствовали шицки члени Координациї, односно урядово вибрани представителє Руснацох по општинох и котрих жию.

Так, з делеґацию зоз Сербиї бешедовали и представитель Руснацох у тамтейшим найвисшим державним целу - Совиту за национални меншини РГ Звонко Костелник, предсидателька Союзу Русинох и Українцох Горватскей Любица Морхан, предсидатель Рускей ради општини Боґдановци Яким Башаш зоз Петровцох; предсидателька Рускей ради општини Томпоєвци Мария Хома з Миклошевцох, подпредсидатель Городскей ради Вуковару Владо Гаргаї, як и секретарка Координациї руских радох Горватскей Марияна Джуджар.

Наглашуюци скорейших рокох уж ознова интензивоване сотруднїцтво на културним и спортским планє, присутни визначели потребу його преширйованя на шицки обласци котри допринєшу очуваню националного идентитета Руснацох на тих просторох.

Насампредз, наглашена потреба за векшима активносцами при анимированю припаднїкох нашей заєднїци пре вияшньованє як Руснаци на будуцих пописох жительства у обидвох державох, бо, як гварене, асимилованє и нєвияшньованє як Руснаци, єден спомедзи значнєйших проблемох з котрим ше тераз зочую Руснаци у Горватскей.

Вияшньованє цо векшого числа як припаднїкох нашей заєднїци значне и пре затримованє з Уставом РГ здобутих правох рускей националней меншини у Горватскей, окреме при младих, же би ше нє ганьбели буц Руснаци. Таке стретнуце нам давно було потребне, бо зме вше мали глїбоки вязи и треба их предлужиц и прейґ даякей урядовей форми - наглашел на схадзки Координациї єй подпредсидатель, представитель Руснацох Заґребу мр Ириней Мудри.

Тому вироятно допринєше и урядове верификованє националних символох и шветох Руснацох у обидвох жемох з боку урядових державних орґанох, так же на тей схадзки приказана и застава и герб Руснацох Горватскей.

Предсидатель Шветовей ради РРЛ и Рускей матки Дюра Папуґа присутних поинформовал о заключеньох з остатнього, Дзешатого Шветового конґреса РРЛ, котри у юнию того року отримани у Руским Керестуре, єден дзень и у Горватскей, у Петровцох, док предсидатель нашого Националного совиту Славко Орос визначел же Руснаци зоз Сербиї порихтани дац конкретну помоц Руснацом у Горватскей у шицких значних обласцох.

Як гварел, у шицких штирох обласцох за котри НС Руснацох компетентни - образованю, култури, информованю и урядових хаснованю язика и писма, можеме витворйовац широке сотруднїцтво и дац помоц, кед то и за цо потребне, наглашуюци фахову помоц при твореню учебнїкох за виучованє руского язика, цо тераз єден з приоритетох Руснацох у Горватскей.

Понукнул помоц и при успоставяню контактох з Руснацами у швеце, визначел сотруднїцтво медийох, односно медзисобней черанки информацийох.

- Исти зме род и исти народ, и прето ше мушиме зазберовац, зєдиньовац и сотрудзовац на заєднїцки хасен и прейґ проєктох значних за очуванє нашого националного єства - гварел Орос у Заґребу.

Визначени можлївосци же би ше Руснаци з Горватскей ознова школовали у керестурскей Ґимназиї и на Одсеку русинистики у Новим Садзе; сотруднїцтво писаних, алє и електронских медийох, дзе и Рутенпрес у тим ма значну улогу; медзисобна нащива КУД и културних програмох до шицких местох дзе жию Руснаци у Горватскей, односно у Сербиї; сотруднїцтво у спорту прейґ СБ "Яша Баков" и змаганьох младих на "Рутенияди" у Петровцох, потребне ше медзисобно спомагац з кадрами у обласци музики, фолклору, театра и у шицких других напрямох, гварене на схадзки у Заґребе.

Єдно зоз значних заключєньох з того сходу то и догварка о можлївосци твореня заєднїцких конкретних проєктох з котрима би ше конкуровало до фондох Европскей униї, цо тераз тиж оможлївене прейґ ткв. "погранїчного сотруднїцтва".

Догварене же з тей схадзки два найвисши институциї Руснацох двох жемох - Координация радох рускей националней меншини Горватскей и Национални совит рускей националней меншини у Сербиї, вичераю предлоги окремного протоколу-спорозуменя, котри би познєйше и подписали, а можлївосц за таким успоставяньом сотруднїцтва, Руснацом у Сербиї дава и нови Закон о националних совитох.

(конєц) зам

Aktuality

Zobraziť všetky
30.04.2026

Dve percentá, jeden spoločný cieľ 

Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.  Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru! Notársky centrálny register určených právnických osôb Informácie o určenej…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava

Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV

Eva Bobůrková,  13. 2. 2014  Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
06.03.2026

Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie

ISPA Metropolia Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
05.03.2026

Pozvánka na premiéru:  Predavač dažďa / Продавач доджу

1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026 Originál: Predavač dažďa štvrtok 12. 3. 2. premiéra Veľká scéna Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať. Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
04.03.2026

Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla

autorka: Julia Pańków         "Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej

Naše obce

Zobraziť galérie

Ujko Vasyľ


U rusnacki korčmi vyďilyly misce, pro tych, što soj u žyvoťi ne našly misce...
Zobraziť viac
Náhľad publikácie

Československý svět v Karpatech

Československý svet v Karpatoch

Čechoslovackyj svit v Karpatach

Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať