Zvit o roboťi Komisji za istoriju Kongresa RRL

05.05.2014

Звит о роботи Комисиї за историю Конґреса РРЛ
ЗАПИСНЇК ЗОЗ 4. СХАДЗКИ КОМИСИЇ ЗА ИСТОРИЮ РУСИНОХ / РУСНАЦОХ/ ЛЕМКОХ ШВЕТОВОГО КОНҐРЕСА РРЛ

2. мая 2014. року у Пилишсенткересту (Мадярска) отримана штварта по шоре схадзка Комисиї за историюШветового конґреса Русинох / Руснацох / Лемкох. Учасц у реализованюпредложеного дньового шора вжали представителє зоз України, Словацкей, Польскей, Мадярскей, Румуниї и Сербиї. Схадзка була винїмно роботна и конструктивна,а тирвала два годзини (од 10-12 годзин). 

Поєдногласним прилапйованю Записнїка зоз предходзацей схадзки отриманей 13. юлия2013. року у Ужгородзе (Україна), хтори пречитал предсидатель Комисиї, булобешеди о преширйованю числа членох Комисиї зоз представителями Ческей иСиверней Америки. У наиходзацим периодзе буду контактовани Русини зоз тихдержавох же би ше и їх представителє уключели до проєктох Комисиї за историюШветового конґреса РЛЛ. Представителька Горватскей у Комисиї, Наталия Гнатко,гоч нє була присутна на схадзки, поряднє посила одвитуюци прилоги прейґе-пошти.

Насхадзки найвецей часу пошвецене реализациї проєкту хтори би мал резултовац зозпубликованьом зборнїка колядох РРЛ зоз шицких державох у хторих жию. Инициялни текструкописа колядох зоз предходзацей схадзки (Наталия Гнатко зоз Горватскей, МихайлоФейса зоз Сербиї, Юрий Шипович зоз України) преширени зоз прилогом ИванаЧижмара зоз Словацкей, а наявене преширйованє зоз прилогами Марияни Лявинец зозМадярскей, Василя Бойчука зоз Румуниї и Богдана Ґомбаля зоз Польскей. Прилогимож посилац ещи два мешаци (по 1. юлий) же би ше цалосни текст рукописа моголпочац формовац до поглавйох. Коляди буду публиковани на каждей зоз вариянтох русинскогоязика. Догварене же резиме ма буц на язику каждей держави. Поглавя крачунскихшпиванкох у корпусу кнїжки можу буц илустровани зоз чарно-билима фотоґрафиями,а одредзена часц на концу кнїжки (предпоставя ше же будзе мац обсяг од тридрукарски табаки) у фарбох. Верзию за публикованє би требало послац по єшень каждомучленови Комисиї на евентуални, менши доробки. Иван Чижмар Комисиї предложел ивипатрунок рамикох а заложел ше и же би зборнїк колядох бул провадзени зозкомпакт диском.

Попри того проєкта,хтори мож повесц уходзи до финализуюцей фази, значна часц схадзки пошвецена иреализованю другого велького проєкта Комисиї за историю – составяню всеоблапнейлїстини значних ювилейох и рочнїцох з историї Русинох / Руснацох / Лемкох – икед слово о датумох значних подїйох зозисториї Русинох / Руснацох / Лемкох и кед слово о датумох вязаних за живот идїло поєдинєчних особох хтори попоходзеню Русини / Руснаци / Лемки, або хтори то и нє, алє дали значнедоприношенє за їх афирмованє. Члени Комисиї мали на увид перши верзиї пописох значнихдатумох хтори пририхтали др Марияна Лявинец, Наталия Гнатко, Серґей Суляк ипроф. др Михайло Фейса. Же би кнїжка цо скорей видзела шветло дня, односно жеби була публикована по шлїдуюци Конґрес, порадзене же ше рукопис будзе рихтац лємна єдней вариянти русинского язика и то на вариянти хтору хаснує МариянаЛявинец, з оглядом же критериюми хтори вона викриштальовала у часопису Русинськый свiт / Ruszin világ («Памнятнi даты») у подполносциодвитую и цильом публикациї. Цалосни текст з публикациї будзе, по публикованю,доступни представительом каждей орґанизациї-членїци Конґреса же би го вона познєйшемогла преложиц на свою вариянту русинского язика и дистрибуовала у своїмстредку у рижних формох (роботни материял за енциклопедиї, приручнїки,дайджестирани публикациї, виводи за квиз-змаганя и подобне). Прилоги /дополнєня значних датумох хтори пре даяки причини по схадзку нє були послани можещи посилац Марияни Лявинец у периоду од даскелїх мешацох же би их вонауклопела до свойого обєдинююцого списку.

Комисия зоз свойогоКалендара рочнїцох видзелєла и два окреме значни датуми хтори предлада Шветовейради же би их прилапела и же би им пошвецела шлїдуюци 13. Конґрес РРЛ уРумуниї: 75-рочнїци народзеня Василя Турока Гетеша (перши и 10 рокипредсидатель Шветовей ради Конґреса РРЛ, орґанизатор и предсидатель Русинскейоброди, режисер и насампредз вельки гуманист; народзени 1940) и 20-рочнїцикодификованя русинского язика у Словацкей (1995). У вязи зоз другу предложенурочнїцу члени Комисиї предкладаю и же би ше, паралелно з отримованьом КонґресаРРЛ у Румуниї, по углядзе на Форум младих, пробовало анимирац и отримац Конґресрусинского язика, на хторим би були розпатрени и резултати кодификованявариянти русинского язика у Словацкей и резултати кодификованя другихсуществуюцих и нєсуществуюцих вариянтох.

У вязи зоз рочнїцамиКомисия Шветовей ради РРЛ упутела ещи два предклади: 1. же би Шветова радаобезпечела єден годзинови термин (од ц. 45 мин) у рамикох шлїдуюцого конґресана хторим ше буду промововац историйни публикациї, хтори значни за РРЛ, а хторипубликовани у медзиконґресним, дворочним периодзе (медзи нїма, наздаваме ше и Коляди РРЛ и Историйни датуми РРЛ, чийо ше рукописи приводза ґу концу); 2. же биШветова рада обезпечела и подобни термин за, условно наволани,литературно-историйни вечар, на хторим би делеґатом и госцом Конґреса, як иширшей явносци, були представени и литерати – зоз кратким рефератом и творами–  чийо рочнїци ше находза у медзиконґреснимпериодзе од двох рокох (напр. Юлий Ставровский Попрадов, Иван Орлай, ИванРусенко и други). Таки вечари, предклада ше тиж, мали би буц пракса за шицкинаиходзаци конґреси.

Члени Комисиї,иншак, порушали ещи даскельо проєкти. Марияна Лявинец напр. роби на публикациїхтора би мала представиц досяги русинского руху у периодзе од 25 рокох – одБлишовей револуциї, односно од паду Берлинского мура (т. є. од 1989. року по2014. рок); Иван Чижмар роби на фотомоноґрафиї хторей тема народне облєчивоРРЛ; Михайло Фейса пририхтує моноґрафию пошвецену 250-рочнїци коцурскейгрекокатолїцкей церкви Успения Пресвятей Богородици.

У вязизоз розбиваньом фалсификатох з историї РРЛ як историйни фалсификат осудзенапубликация Блукаючий народ ОлександраГавроша хтора Руснацох представя як Українцох зоз Закарпатя, як найстаршуукраїнску дияспору, а, попри других нонсенсох, пласує и твердзенє же учителькабиолоґиї у основней школи у Коцуре, Весна Цап, учи дзеци назви печаркох поукраїнски. Предсидатель вжал на себе обовязку же на нєчесни и политикантскидрагопис напише и публикує детальне огляднуце, а з тей нагоди лєм шлїдуюце: а)без огляду же би сталїнистични українизаторе сцели висцерац русински язик, можубуц прешвечени же док є Конґреса до того нє придзе; б) зоз Карпатского ареалу,т. є. зоз дакедишнїх комитатох Австро-Угорскей, до Бачки ше пред вецей як два ипол столїтия приселєла русинска дияспора, Руснаци / Русини; в) дзеци ше припрофесорки Весни Раґаї Цап на годзинох биолоґиї у Основней школи Братствоєдинство у Коцуре уча по руски / русински, а термини як з биолоґиї та и здругих предметох основней школи, и нє лєм основней школи, углавним утвердзел,вєдно зоз проф. др Юлияном Рамачом, мр Гелену Медєшову, у двотомним Сербско-руским словнїку (1995-1997) иєднотомним Руско-сербским словнїку (2010),праве професорков винчани кум, предсидатель тей комисиї и подписнїк тих шорикох.

 
У Пилишсенткересту, при Будапешту           
проф. др Михайло Фейса

Aktuality

Zobraziť všetky
30.04.2026

Dve percentá, jeden spoločný cieľ 

Podporte nás 2 % z vašich daní a buďte súčasťou nášho úsilia o zachovanie a šírenie neznámej histórie Rusínov.  Vaša podpora je pre nás cenná – ďakujeme za dôveru! Notársky centrálny register určených právnických osôb Informácie o určenej…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Archív: Rodák z Podkarpatskej Rusi Mikuláš Popovič získal ocenenie Česká hlava

Virológ Mikuláš Popovič, ktorý sa narodil ako československý občan vtedajšej Podkarpatskej Rusi, získal v roku 2013 cenu Patria v rámci projektu Česká hlava. Vedca pôsobiaceho na Marylandskej univerzite v USA ocenili za dlhoročný výskum vírusu H…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
10.03.2026

Rozhovor: Pešiak, ktorý objavil HIV

Eva Bobůrková,  13. 2. 2014  Nové neznáme smrteľné ochorenie bolo opísané v roku 1981. Po pôvodcovi AIDS pátral aj Čechoslovák (Rusín) Mikuláš Popovič. A úspešne. V roku 1984 identifikoval vírus HIV a vytvoril aj prvý test na prít…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
06.03.2026

Vladyka Milan Lach SJ bol vymenovaný za eparchiálneho biskupa Bratislavskej eparchie

ISPA Metropolia Dnes napoludnie Vatikán oznámil, že Svätý Otec Lev XIV. prijal zrieknutie sa úradu eparchiálneho biskupa vladyku Petra Rusnáka, ktorý v septembri minulého roka dovŕšil kánonický vek 75 rokov a za jeho nástupcu menov…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
05.03.2026

Pozvánka na premiéru:  Predavač dažďa / Продавач доджу

1 hodina 40 minút • Premiéra: 5. marca 2026 Originál: Predavač dažďa štvrtok 12. 3. 2. premiéra Veľká scéna Dážď sa kúpiť nedá. To však neznamená, že ho niekto nemôže predávať. Je leto, sucho a práve padol ďalší teplotný rekord. Pri va…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej
04.03.2026

Lemkovia vytvárajú „Hołos“. O kultúre, ktorá nezanikla

autorka: Julia Pańków         "Chcela som ukázať, že my, mladí Lemkovia, sme schopní vytvoriť dielo, ktoré je relevantné pre našu dobu. Že máme čo povedať a že náš hlas je dôležitý,“ hovorí Daria Kuziak, autorka prvej lemkovskej ope…
Kategória: Aktuality
Čítať ďalej

Naše obce

Zobraziť galérie

Ujko Vasyľ


Vasyľ Paraski:
-No vydyš jaka ty jes!? Sobi jes vzala vekšyj falatok a mi zochabyla menšyj...!
-A ty by jak zrobyv?
-Sobi by jem vzav menšyj...
-Však akurat takyj jem ti dala, ta čom poťim skomynčiš...!
Zobraziť viac
Náhľad publikácie

Československý svět v Karpatech

Československý svet v Karpatoch

Čechoslovackyj svit v Karpatach

Reprezentatívna fotopublikácia
Objednať